Advokat Gajić: Antonijević tužio Zafranovića, ročište zakazano za 30. jun

U ovom slučaju izdvojile su se dve teme, koje je za N1 elaborirao Vladimir Gajić, advokat Zafranovića, jednog od „praških đaka“ (studenata iz bivše Jugoslavije koji su završili Filmsku i TV školu Akademije umetnosti u Pragu okvirno u periodu od 1965. do 1975. godine: uz njega i Srđan Karanović, Goran Paskaljević, Goran Marković i Rajko Grlić).

Prva tema je priča o plagijatu, odnosno sličnosti filma „Dara iz Jasenovca“ sa scenarijom Arsena Diklića „Deca sa Kozare“. Zafranović je već najavio da će se tim pitanjem baviti pravnici u Srbiji, Americi i svim zemljama, gde taj film bude prikazan.

On je takođe naveo da „bez obzira na sve, ne odustaje od snimanja i da mu je želja da „filmom udari na zlo, i pronađe ljudskost u kojoj čovek jedan drugom daje ruku za budućnost“.

„Pošto smo uspeli da dođemo u posed scenarija Antonijevićevog filma, koji je i prikazan, biće prilika da radimo na tome i da eksperti naprave upoređivanje. Na tome ćemo raditi narednih nekoliko meseci. Ukoliko se ispostavi da su povređena autorska prava Zafranović ce podneti tužbu. Naslednici Arsena Diklića će sa druge strane, podneti tužbu kada je u pitanju scenario“, objašnjava Gajić.

Druga tema otvorena je tužbom Predraga Antonijevića upućenoj Lordanu Zafranoviću, od juna prošle godine zbog Zafranovićeve izjave o plagijatu i kleveta. Antonijević je tada izjavio da je „to jako ružno od njega, nekolegijalno i neprofesionalno“.

Gajić navodi da se traži naknada štete jer je Zafranović prošle godine bio gost u jednoj emisiji na drugom programu Radio Beograda, „u kojoj je izneo svoje sumnje vezane za taj film, daleko pre faze prikazivanja“.

Te sumnje se tiču mogućnosti Antonijevićevog uvida u Diklićev scenario i sinopsis za film, jer je i sam u jednom trenutku bio predsednik komisije filmskog centra koja je razmatrala zahtev za finansiranje Lordanovog filma, kada je on odbijen. To je bilo 17. aprila 2020 godine.

Izjavio je tada da je neverovatno kojom brzinom je napisan scenario „Dare iz Jasenovca“, i kojom brzinom je film počeo da se snima. To ga je navelo na sumnju da su glavne ideje uzete iz scenarija Arsena Diklića“.

Gajić је takođe naveo da je to bila „kritika i izražavanje sumnje“.

„Jedna mala devojčica se kod Zafranovića zove Rada, ovde se ona zove Dara, i tako dalje. U svakom slučaju Antonijević ga je tužio, a ja sam odgovorio na tužbu i zakazano nam je prvo ročište 30. juna“, kaže Gajić.

Čuveni reditelj i jedan od prvaka kino-kluba Split i jugo-amaterizma uopšte na ovoj temi je radio dugi niz godina. Pokušavao je da snimi film o Jasenovcu kada to nikome u Hrvatskoj nije padalo na pamet, o čemu je pričao i čuveni filmski kritičar Ranko Munitić

Govoreći o svojim dugogodišnjim nastojanima da snimi ovaj film, Zafranović je nedavno izjavio „da je uvek bilo problema sa finansiranjem tog projekta. Pripremao ga je još pre poslednjeg rata, ali su onda dešavanja u bivšoj Jugoslaviji sve zaustavila“.