Aja Jung, Gorica Pilipović i Jelena Milašinović: Šta je obeležilo 2024. godinu u klasičnoj muzici?

Aja Jung, osnivač i umetnički direktor Beogradskog festival igre, kaže da je gostovanje komada „Skid“ Damijena Žalea u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u martu 2024. nešto što će svakako pamtiti.

„To je naprosto delo koje se ne može svrstati u okvire postojećih umetničkih oblasti, već nas uvodi u potpuno novu disciplinu. Žale je tokom ove i nekoliko prethodnih sezona postao umetnik o kome svi pričaju i čije se predstave izvode na najvažnijim pozornicama. Saradnik Marine Abramovic i Madone, ovaj autor je ostaje planetarno upamćen i po instalaciji ispred pariske Opere samo nekoliko meseci pre svog drugog učešća na našem Festivalu“, kaže ona.

Dodaje da je „Beytna“ rad libanskog umetnika Omara Ražiha koji je videla na Festivalu u Torinu i koji stiže uskoro u Beograd.

„Mogućnost da jedna predstava učini da bar na kratko budemo jednaki, bez obzira odakle dolazimo i kako tumačimo pojave i vreme u kome živimo. Sto na kome je najukusnija hrana, poziv u nečiji dom, zdravica, želja da bude mir i muzika koja budi radost. Sjajni Libanac Omar Ražih koji je igru izabrao kao najslobodniju, ali i najrevolucionarniju umetnost. Inspiracija za slogan našeg 22. Beogradskog festivala igre“, priča Jung.

„Maldonne“ Lejle Ka je apsolutni fenomen koji se istom brzinom raširio na društvenim mrežama, kaže ona, kao i po pozorišnim salama.

„Delo neverovatne energije koje izvodi pet žena. U snažnom ritmu koji one uspostavljaju svojim pokretima, pred očima gledaoca se menja bezbroj najrazličitijih haljina, balskih, spavaćica, venčanica, svečanih haljina, uskih i puf haljina, običnih i prelepih… Kao nezaustavljivi vatromet života i emocija, u samo jednom satu“, poručuje Aja Jung.

Gorica Pilipović, urednik Radio Beograda 2 poručuje da su u 2024. godini obeležili jedan vek od pojave radija u Srbiji – od prvog oglašavanja Radio-Beograda.

„Stote rođendane su obeležili i naši velikani, dirigenti – Vojislav Bubiša Simić i Mladen Jagušt, kao i Beogradska filharmonija koja je ove godine, u junu, završila proslavljanje svog jubileja, a nedavno je dospela u udarne vesti iz sasvim drugačijih, tragičnih razloga. Ako govorimo i o drugim značajnim institucijama – ponovo je otvoren renovirani Centar „Sava“ koji je u prvim danima bio mesto spektakularnih muzičkih predstava, operskih i koncertnih. Iako u novom ambijentu korporativne poslovnosti, sa svim pratećim detaljima koji uz to idu, ovo omiljeno mesto okupljanja Beograđana i njihovih gostiju vratilo je publiku i omiljenim sadržajima svih vrsta umetnosti i muzičkih žanrova. Odmah se krenulo sa spektaklima – opera „Aida“ Đuzepea Verdija u izvođenju ansambla SNP-a, potom BEMUS sa izuzetnim gostovanjima jednog od najvećih tenora današnjice Jonasa Kaufmana, Kraljevske filharmonije iz Londona pod upravom Vasilija Petrenka. Opera i inače kao da je obeležila proteklu sezonu, imali smo izuzetne premijere i gostovanja: „Demon“ A. Rubinštajna u SNP-u, Gotovčev „Ero sa onoga svijeta“ HNK, Verdijev „Simon Bokanegra“ u beogradskom Narodnom pozorištu, a ono što je neobično – opera se sve više pojavljivala i u koncertnoj dvorani. To je novi fenomen“, kaže Pilipović.

Kako dodaje, kao da je ta „vrhunska vokalno-instrumentalna forma“, oslobođena najvećeg dela scenskog balasta, samo svojom muzikom privlačila slušaoce te je Beogradska filharmonija, posle Pučinijeve „Toske“ prošle godine, sada izvela i „Madam Baterflaj“, dok je SORTS svoje večeri posvetio Pučiniju, Vagneru i malo poznatoj operi kod nas „Ivica i Marica“ E. Humperdinka.

„Na inostranoj sceni, pogotovu u Evropi raspolućenoj ratom u Ukrajini, sa takođe novim fenomenom „kenselovanja“ umetnika određene nacionalnosti, teško je govoriti o bilo kakvoj radosti koju bi muzika trebalo da donese. Doduše, demantuje me ogromni aplauz na pojavu Ane Netrebko u Verdijevoj „Moći sudbine“ na otvaranju milanske Skale koji je Radio-Beograd 3 direktno prenosio. Možda smo i mi ono nešto između gde je ta radost sada moguća i to zahvaljujući ogromnom broju pregalaca koje ovom prilikom nisam pomenula“, kaže Pilipović.

Jelena Milašinović, glavni menadžer za odnose s javnošću Beogradske filharmonije ističe da su svi događaji u klasičnoj muzici tokom 2024. za nju u znaku Zubina Mehte.

„Voljeni maestro, najveći od svih, poseban je fenomen koji vlada svetskom koncertnom scenom gotovo sedam decenija. Duboko u devetoj deceniji života, Mehta demonstrira jedinstvenu muzičku etiku i odanost partituri, koje uzvišeno evoluiraju kroz vreme. Celim svojim bićem u službi muzike, njegovi koncerti dobijaju istorijsku dimenziju. U oktobru je sa Beogradskom filharmonijom održao dva koncerta na Kolarcu i tako zabeležio 15. odnosno 16. nastup sa orkestrom koji mu je davne 1958. pružio prvu profesionalnu šansu. Ovi događaji su bili mnogo više od dirljivog podsećanja na višedecenijsko prijateljstvo. Mehta nas je ponovo zadivio svojom neumornošću u neprestanom promišljanju muzike. Pod njegovom palicom Šubertova „Velika simfonija“ dobila je sasvim nov zvuk jer je maestro promenio uobičajeni raspored sedenja u orkestru jasno demonstrirajući da suština diktira formu“, dodaje Milašinović.

Nedugo zatim, podseća, Mehta je nastupio u Frankfurtu gde je u dvorani Zendesaal predvodio orkestar škole „Buhman-Mehta“ iz Tel Aviva, čiji je počasni direktor.

„Fascinantan je njegov entuzijazam i posvećenost edukaciji mladih muzičara čija se radost sviranja prenela na sve nas u publici. Neprocenjiv doprinos Mehtine karijere je njegova neprestana borba za mir i uspostavljanje kulturnih mostova kroz muziku. Tako ni ovoga puta veliki dirigent nije propustio priliku da pošalje snažnu pacifističku poruku. Na samom kraju godine, maestro je zadivio ceo svet dirigujući Šenbergovo remek delo „Gurelider“ za koje se često kaže da je neizvodljivo. Iako ga nazivaju „dekanom“ svih dirigenata koji diriguju Šenberga, ovoga decembra je sa Losanđeleskom filharmonijom, sa više od 200 izvođača i 140 minuta veličanstvene muzike, Mehta dokazao nešto mnogo više. LJubav koju širi i oslobađa muzikom sa svojih 88 godina, mnogostruko se vraća i čini svet boljim mestom. Zato mu se klanjamo, sa svih meridijana, jer je svojom vrlinom i ljubavlju zadužio ceo svet“, zaključuje Jelena Milašinović.