AJB DOC: Vraćanje značaja dokumentarnom filmu

Selektor Sead Kreševljaković govori za Danas o filmovima koji će biti prikazani na festivalu, ali i o izazovima pred kojima se nalazi dokumentarni film u regionu i svetu, podršci mladim autorima, upotrebi novih tehnologija u snimanju filmova.

AJB DOC se vraća posle jednogodišnje pauze. Kakvi su izazovi pred tim festivalom?

– Sretni smo što se AJB DOC Film Festival vraća u nešto boljoj epidemijskoj situaciji nego prošle godine, kada smo celi program bili primorani da prikazujemo virtuelno.

Raduje nas i to da, uprkos pandemijskoj godini, opet imamo fantastične filmove, a pre svega što ćemo imati mogućnost da gledamo filmove u bioskopskim salama s našom publikom i što ćemo ugostiti većinu autora odabranih filmova.

I dalje postoje određena sigurnosna ograničenja, ali čini se da ide nabolje. Naš najveći izazov u vezi s festivalom je pokušati da svake godine budemo bolji i, ako nije neskromno reći, u tome uspevamo.

Koliko se TV cut kao format promenio u vremenu pandemije Kovid 19?

– Nimalo. TV cut kao format je nešto uobičajeno za ljude koji rade na televizijama, filmovi neretko ispadnu i bolji kada se prilagode tom televizijskom formatu, a ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je naša osnovna ideja vraćanja značaja dokumentarnom filmu i njegova popularizacija među širom publikom.

Za mnoge ljude u ovom prebrzom ritmu života, vremenu kada se pažnja mladih gledalaca svodi na trajanje TikTok uradaka, nije loše ponuditi TV cut kao formu prihvatljiviju širokoj publici.

Kada je film dobar, to je uvek zbog priče koju nam prenosi, pa kada autori prilagode dugometražne filmove TV cut-u, dobri filmovi ostaju jednako dobri, a prikazivanjem na televizijama te priče imaju značajnu priliku da dođu do što većeg broja ljudi.

Sa kakvim izazovima ste se suočavali prilikom selekcije filmova?

– Uprkos teškom periodu za produkciju, začudo nismo imali problem ni sa kvantitetom ni sa kvalitetom filmova. Imali smo uobičajeno slatke muke da se odlučimo za suženi izbor najboljih filmova.

Možete li da izdvojite zanimljive filmove koje treba preporučiti publici?

– U Takmičarskoj selekciji imamo 11 filmova, što znači da smo od više od 300 prijava izbor sveli na 11 najboljih, tako da bih izdvojio svih 11, od „Faith i Branko“ Catherine Harte, koji otvara AJB DOC, do „Nisam sam“ (I Am Not Alone) Garina Hovannisiana, koji zatvara festival.

U Last Minute Cinema selekciji je opet pet filmova, koji po konceptu predstavljaju neka od najzanimljivijih ostvarenja koji su imali zapažene uspehe na svetskim festivalima, tako da će publika imati priliku da gleda dokumentarce: Radio tišina (Radio Silence) Juliane Fanjul, Collective (Kolektiv) Alexandra Nanaua, Gorbačov. Raj (Gorbachev. Heaven) Vitalyja Manskyja, Oeconomia Carmen Losmann i Moje detinjstvo, moja zemlja – 20 godina u Avganistanu (My Childhood, My Country – 20 Years in Afghanistan) Phila Grabskyja i Shoaiba Sharifija.

Ono što takođe mogu da izdvojim kao dobru stvar su regionalni filmovi. Pored srpsko-britanskog filma „Faith i Branko“, u Takmičarskoj selekciji smo se odlučili i za film Damira Markovine „Čekaj me“, dok u selekciji AJB Prikazuje predstavljamo tri zaista posebna bosanskohercegovačka filma koji su napravile tri generacije autora: fenomenalan diplomski film Kenana Kulenovića „Poslednja krava u selu“, Dragana Stanimirovića „Pisar novih stećaka“ kao i „Slike iz života bh. filmalegende bh. kinematografije“ filmskog snimatelja Mustafe Mustafića, koji nas u svojoj autorskoj priči upoznaje s istorijom te čudesne bosanske filmske oaze, male kinematografije, koja je uspela da ostavi šarmantan trag u ogromnom prostoru evropske, pa i svetske kinematografije.

Kako vidite situaciju za dokumentarni film i mlade autore u regionu?

– Izuzmemo li pozitivne primere kakvi su Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC) i Filmski centar Srbije (FCS), koji ulažu u dokumentarni film, situacija je, što se tiče mogućnosti finansiranja, u svim državama bivše Jugoslavije prilično teška.

Zaista režiseri i producenti dokumentarnih filmova trebaju mnogo kreativnog entuzijazma, filantropije i ljubavi prema dokumentarnom filmu da se uopšte bave tim poslom.

Možda baš iz takve bazične potrebe da se režiseri uprkos svemu bave dokumentarnom filmom i nastaju tako dobre regionalne priče.

Televizijska kuća Al Jazeera Balkans od osnivanja podržava regionalnu produkciju i nosi titulu „Prijatelja dokumentarnog filma“.

Otuda i naš AJB DOC Film Festival, čiji je cilj da u centar pažnje stavi autore dokumentarnih filmova i upozna ih sa našom festivalskom i televizijskom publikom.Naše dobre namere krunisaćemo, nadam se, sledeće godine,kada planiramo da pokrenemo industry platformu, koja će spadati među značajnije u Evropi i gde će ljudi iz regije koji se bave dokumentarnim filmom imati priliku da ponude svoje projekte i priče u razvoju te da dobiju znatnu finansijsku podršku.

Sedam i po decenija kinematografije BiH

– Kinematografija Bosne i Hercegovine u narednoj godini obeležava 75 godina postojanja. Namera je AJB DOC Film Festivala, koji se održava u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, da ovogodišnja selekcija AJB Prikazuje bude naš mali prilog tom velikom jubileju, koji će zasigurno proći relativno ili potpuno nezapaženo u seni nacionalnih tenzija i politika nedoraslih 21. veku, kojima kultura i filmsko stvaralaštvo, kao i sam život običnog čoveka predstavlja daleku periferiju njihovih interesovanja kaže sagovornik Danasa

Dokumentarci snimljeni mobilnim

– Od ove godine imamo i selekciju SmartDoc, u kojoj ćemo predstaviti četiri filma mladih autora koji su nastali u okviru prošlogodišnjeg treninga pri Festivalu “Snimanje dokumentarnih filmova mobilnim telefonom”, koji je vodio TV-novinar i producent Adnan Chaouachi.

O kvalitetu tih filmova možda najbolje govori podatak da će jedan od njih biti prikazan i u našem velikom otvorenom bioskopu, a sigurni smo da će kao i svi ostali filmovi kvalitetom biti ravnopravno prihvaćeni kao i ostatak izuzetno kvalitetnog programa našeg ovogodišnjeg AJB DOC Film Festivala – poručuje Sead Kreševljaković.