Kako su mladi sa autizmom i Daunovim sindromom pronašli zajedništvo u AKC Gnezdo: Prihvatanje drugačijeg je bogatstvo

Deca i mladi sa autizmom i Daunovim sindromom iz tog predela Srbije inkluziju i zajedništvo su pronašli upravo u Gnezdu. Tome je prema Kaćinim rečima, prethodio susret ekipe iz Gnezda od pre više od pola decenije, sa jednom drugom marinalizovanom grupom.

– Pre šest godina smo sarađivali sa Domom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja “Jefimija” u Kruševcu, to je bio naš prvi pravi susret izbliza sa nekom zaista marginalizovanom grupom i početak razumevanja koliko su nejednake šanse za normalan život i uključivanje u društvo između te dece i dece iz opšte populacije. Saznanje koliko smo kasnije u životu određeni početnom pozicijom bilo je za nas potresno, ali i poučno i jednostavno smo poželeli da naučimo više o ljudima koji nas okružuju – priseća se Dimitrijević u razgovoru za Danas.

Vođeni tom željom, umetnici iz Gnezda su ideju o zajedničkom radu na predstavi izložili lokalnim organizacijama Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Kruševac i Osmeh na dlanu, koje radi sa osobama sa Daunovim sindromom, i naišli na divan prijem njihovog predloga za saradnju.

– Oni su nam jako pomogli da bolje razumemo autizam, Daunov sindrom, mogućnosti i ograničenja, i mi smo se prepustili njihovoj navigaciji kroz proces rada na predstavi. Bilo je divno što su mladi sa autizmom i Daunom jako dobro prihvatili Gnezdo, uživali u blacklight svetlima, umetničkim radovima, glasnoj muzici i druženju sa nama – priseća se Kaća.

Na pitanje koje sve još programe, radionice, koncerte… realizuju za njih, Kaća odgovara da, kao i sa drugim programima koji se organizuju u Gnezdu, ne postoji kalup, već je sve na nivou druženja iz kojih se rađa zajednička kreacija.

– Mi generalno izbegavamo da pravimo programe za nekoga, već podstičemo korisnike i korisnice prostora da sami iniciraju sadržaje. U tom smislu, pomenuta udruženja, koja su i redovni korisnici Gnezda, vođena od strane roditelja, samostalno organizuju radionice i druženja, ali i proslave rođendana mladih sa autizmom i Daunovim sindromom. U određenim situacijama uspostavljamo saradnje po projektu, pa zajednički osmišljavamo nešto – objašnjava Dimitrijević.

Pored DIY zajedničkih akcija i proslava, u nizu sadržaja je i pomenuta, prošlogodišnja društveno angažovana predstava koja je posle premijere imala i mini turneju, podržanu od Rekonstrukcije Ženski Fond, po gradovima Srbije.

– Prošle godine je AKC Gnezdo produciralo društveno angažovanu predstavu “Krila” koja je nastala na osnovu razgovora sa majkama iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kruševac i koja se bavi položajem osoba sa autizmom i njihovih porodica u našem društvu. U predstavi glume deca i mladi iz opšte populacije i ovaj proces je i za njih bio vrlo edukativan. Nakon nekoliko izvođenja na lokalu, napravili smo i mini turneju Užice-Kojerić-Zaječar, i svi smo zajedno putovali i družili se, majke, mladi sa autizmom i Daunovim sindromom, glumci i glumice. Ono najvrednije što se iz toga dobije jesu međusobni odnosi i zajedništvo koje gradimo – kaže Kaća.

Upitana kako deca reaguju na programe kulturnog sadržaja koji se u Gnezdu organizuju, Kaća odgovara da je u samom startu jako važno razumeti da nisu u pitanju samo deca.

– Ta deca odrastaju, pred našim očima postaju mladi ljudi, ulaze u pubertet, a roditeljima je sve teže nametati sadržaje. I pre nego što nastavim odgovor želim da postavim pitanje, šta radi i kako se brine naša zemlja o odraslim osobama sa autizmom i Daunovim sindromom? Ne znam da li ste ikada razmišljali o tome, ali roditelji te dece i mladih razmišljaju puno, i odavno je vreme da dobiju domove i ustanove koje će o njima brinuti adekvatno i humano kada budu odrasli ili stari ljudi – naglašava Dimitrijević.

Odgovarajući na pitanje, ona dodaje da je, prema njihovom iskustvu, muzika sjajno prihvaćena kod dece sa autizmom i Daunovim sindromom, kao i kod većine ljudi.

– Po našem iskustvu, iako ne postoji neki kulturni sadržaj na koji bi svi reagovali isto, naravno, jer su u pitanju različite osobe, primećujemo da većina super reaguje na muziku. Vole da pevaju, igraju, vole mikrofon i jako ozvučenje. Gnezdo jako dobro poznaju, slobodni su i omogućava tu vrstu zabave pa su proslave rođendana jako uzbudljive – ukazuje Kaća.

Umetnica objašnjava da je AKC Gnezdo osmišljeno kao prostor otvoren ka zajednici, što znači, i ka njenim različitim segmentima.

– LJudi koji tu zajednicu čine su, naravno, međusobno različiti, a mi se trudimo da stvorimo uslove koji na njihove potrebe jednako odgovaraju. Trudimo se da korisnike i korisnice prostora uključimo na prvom mestu u zajednicu Gnezda, a preko toga i u društvo u celini. Kada organizujemo veće događaje kao što je npr. Gnezdo FEST ili rođendan Gnezda, tada obuhvatimo celu grupu i svi učestvujemo u programu i na taj način dolazi do učestalije međusobne interakcije, boljeg razumevanja potreba i interesovanja drugih, saradnje i zajedništva – ukazuje Kaća.

Za ovu umetnicu inkluzija nije samo jednostavno prihvatanje drugosti, posebno ne u kulturi.

– Mi se vrlo često zavaravamo da se inkluzija samo vrti oko toga da nekom drugačijem omogućimo jednak pristup kulturi, da mi nekoga prihvatimo, i polazimo iz, čini mi se, neke samoproklamovane superiorne pozicije, svesni toga ili ne. Ono što je moje lično iskustvo jeste da upoznavanje drugačijeg od nas, prihvatanje i onih razlika koje ne možemo možda do kraja da shvatimo i obuhvatimo mislima, prihvatanje jedinstvenih perspektiva drugih, da je to neverovatno bogatstvo i širina. To je poljana na kojoj možemo trčati u svim pravcima. Kultura mora preskakati predrasude, gaziti diskriminaciju i prihvatati svakoga u svoj topli zagrljaj – zaključuje Kaća Dimitrijević.

Projekat (Ne)vidljivi se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.