Akcija očuvanja intelektualne i lične zaostavštine Mihajla Mitrovića, arhitekte – pobunjenika

Akcija očuvanja intelektualne i lične zaostavštine Mitrovića ujedno predstavlja i mogući začetak osnivanja regionalnog centra za promišljanje i očuvanje modernističke baštine druge polovine 20. veka, kao živog mesta razmene i interakcije.

Arhitekta, mislilac arhitekture, esejista svetskog renomea i jugoslovenskog porekla, koji je realizovao više od stotinu zgrada, uključujući stambeno/poslovni kompleks Geneks – Zapadnu kapiju na Novom Beogradu, napunio bi ovog 1. septembra 101 godinu.

Vek od njegovog rođenja nije zvanično obeležen, a porodici se ovoga puta pridružila grupa arhitekata, umetnika i kulturnih radnika, koja je u Kolarčevoj zadužbini predstavila inicijativu za očuvanje Mitrovićeve baštine, uz slajd projekcije nedavno digitalizovanih fotografija njegovih dela koje je sam snimao, izložbu nekih od najpoznatijih zgrada koje je projektovao, te poziv zainteresovanima da posete stan u zgradi u Braće Jugovića 10 koju je projektovao i u kojoj je živeo od 1978. godine sa porodicom.

U okviru posete i Akcije: Predbudućnost, posvećene očuvanju Mitrovićeve baštine, 13. i 14. oktobra od 14 sati, biće održana i umetnička intervencija.

Ćerka arhitekte Mitrovića Mina Glogovac, slikarka, profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti i depozitarka prava na zaostavštinu, odnosno naslednica njegovih autorskih prava predala je tom prilikom Narodnom muzeju portret svog oca koji je krajem 70-ih godina naslikao upravo u stanu u Braće Jugovića Petar Omčikus.

Sliku je primila kustoskinja Lidija Ham, zahvalivši na tom “plemenitom gestu za sadašnjost i budućnost”.

Mitrovićeva zaostavština, kako je rečeno, broji na hiljade predmeta, od kojih je samo knjiga o arhitekturi i umetnosti više od 700.

Značaj očuvanja Mitrovićeve baštine, ali i važnosti zaštite i očuvanja čitavog nasleđa modernističke arhitekture druge polovine 20. veka na ovim prostorima, istakli su na konferenciji za novinare dramaturškinja Ivana Momčilović (PhD In One Night, Brisel/ Bierbais), moderatorka razgovora i predstavnica Edicije Jugoslavija koja je inicirala čitavu akciju, kustoskinja i kulturna radnica Nataša Bodrožić iz Hrvatske (Slobodne veze, Zagreb), voditeljka projekta Motel Trogir, arhitektice Maja Lalić (Mikser) i Danijela Rajović, te fotograf Mikica Andrejić (Skver, Zaječar).

Ivana Momčilović istakla je da je neophodno prepoznati da današnja nebriga o nasleđu druge polovine 20. veka ima svojevrsni ideološki oblik, jer se prepoznaje da je sve što je nastalo u doba socijalizma na neki način nepodobno.

“Naša inicijativa u tom smislu nije samo sećanje radi sećanja nego poziv na kolektivn promišljanje vremena u kojem je arhitektura predstavljala spoj života i umetnosti, funkcionalnosti, nadgradnje na plemenitoj i humanoj osnovi”, rekla je Ivana Momčilović, koja je Mitrovića nazvala “pobunjenikom u arhitekturi”, s obzirom na veliki broj raznih sporova, zabrana i osporavanja sa kojima je bio suočen, jer je izlazio uvek iz kanona.

Maja Lalić istakla je da je modernistička arhitektura druge polovine 20. veka podrazumevala javni interes, te da su kvalitet, funkcionalnost, dostojanstvo života bili apsolutni prioriteti javne politike, a da sada imamo potpunu degradaciju tih vrednosti.

Poseta stanu

U sklopu Pratećeg programa 13 i 14 oktobra organizuje se – poseta stanu i performans/ snimanje od 14 sati Rezervacija za posetu stanu isključivo na mejl adresu : [email protected] sa naznakom “Poseta stanu MM + datum” uz navođenje imena, prezimena i ličnog matičnog broja. Broj posetilaca je ograničen.(Grupe od 20 osoba maksimalno po jednoj poseti)

Sve fotografije: privatna arhiva porodice, pojedine digitalizovane zahvaljuci M. Andrejić.