Akcijom ovogodišnjeg Bitefa Za čistije sutra sakupljen otpad na Fruškoj gori

Pod istim simboličnim sloganom „Na ivici budućnosti“, pod kojim je Bitef regularno trebalo da se održi prošle godine, ali je zbog pandemije realizovan samo trodnevni prolog, pred publikom je ove godine dvostruko izdanje našeg najznačajnijeg internacionalnog teatarskog festivala, a teme iz kojih je proistekao ovaj slogan kreću se od najurgentnijeg globalnog problema današnjice – klimatskih promena, uništenja eko sistema, i posledičnog, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera.

Dodatno opravdanje za ovaj problemski fokus je to što je ova prva grupa problema i naša lokalna, a Bitef svojim programom, ali i pratećim aktivacijama, skreće pažnju na tragične posledice uništenja prirode, edukuje kako članove tima, tako i publiku, sa ciljem da inspiriše svakog pojedinca da svojim delovanjem doprinese očuvanju životne sredine.

Jedna od takvih aktivnosti bila je i akcija sakupljanja otpada Za čistije sutra, koja je u petak, 13. avgusta održana na Fruškoj gori.
Bitef tim, zajedno sa predstavnicama medija, kao i lokalnim volonterima, uputio se u Nacionalni park Fruška gora i u višečasovnoj akciji očistio, prikupio i sortirao otpad pronađen u okolini Popovičkog jezera.

Uz pomoć partnera akcije, Ekostar Pak kompanije, prikupljeno je nekoliko kilograma reciklabilnog otpada koji će dobiti novi život i biti iskorišćen u različite svrhe. Nakon uspešno obavljene akcije, okupljeni su uživali u ambijentu kafea Gorski smeško, čiji je inventar skoro u potpunosti napravljen od ponovo korišćenog materijala- drveta, guma, metala.

Ovakva praksa jedan je od dobrih primera kako na svakodnevnom nivou možemo da utičemo na smanjenje zagađenosti životne sredine, što Bitef kroz svoje vrednosti i promoviše.

„Važno je da postoji, pored aktivizma i ekološke borbe na opštem, društvenom planu, i individualna odgovornost. Kada bi svako od nas u svoju svakodnevicu inkorporirao neke male navike koji bi dale određeni doprinos po pitanju ekološke održivosti, kao društvo bismo te navike usvojili i o njima bismo u budućnosti mogli da govorimo kao o ekološkoj higijeni, koja je deo naših života isto kao i ona telesna ili mentalna.

Bitef tim se trudi da se kroz svoja delovanja edukuje upravo u cilju stvaranja takvih dugotrajnih navika“, kaže umetnički direktor festivala, Ivan Medenica.

A kako je istakao za Danas, u okviru pratećeg programa Bitef organizuje i trodnevnu međunarodnu konferenciju pod nazivom „Sedimo na grani“: solidarnost ili sunovrat“.

„Tema konferencije su klimatske promene i globalno narušavanje ekološke ravnoteže, njihove socijalne, zdravstvene i ekonomske posledice, a o tome će govoriti tridesetak gostiju iz celog sveta. Konferencija će imati raznovrsne sesije i različite formate, i Bitef time ostvaruje svoju misiju da nije samo platforma za prepoznavanje i promociju savremenih izvodđačkih praksi već i mesto kritičkog, ali i provokativnog ispotivanja sveta u kome živimo“, naglašava Medenica.

Važnost edukacije i delovanja pojedinca ističe i direktor festivala, Miloš Latinović:
„Neprestanim usavršavanjem, svako od nas može svakim danom da uradi nešto više i bolje za sebe i svoju okolinu. Naše navike, bilo one dobre, a pogotovu one loše kao što je bacanje otpada u prirodu, utiču na kvalitet naših života, kao i ekosistem u kome živimo. A sve je to posledica neznanja. Zato je važno da učimo, jer je pojedinac ključ i pokretač svih promena“, smatra Latinović.

Predstave

– Pre svečanog otvaranja, ove godine biće čak dva dana prologa, sa dve takve premijerne predstave, obe u produkciji ili koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, „Cement Beograd“, u režiji Sebastijana Horvata i „Living room“, po konceptu Ersana Montaga.

Tematska celina posvećena ekološkim izazovima počinje predstavom „Tragovi“ kompanije „Ultima“ iz Brisela, koja će biti izvedena na svečanom otvaranju Bitefa, čiji je autor slavni flamanski i svetski koreograf Vim Vandekejbus.

Tu su i „Klimatski plesovi“ čileansko – meksičke koreografkinje Amande Pinje, a posebno nam je drago što ćemo prikazati i rad jednog od vodećih francuskih i svetskih reditelja koji nikada do sada nije bio na Bitefu, Filipa Kena, koji dolazi sa projektom „Farm Fatale“ – najavio je Medenica.

Uzbudljivost na ovogodišnjem festivalu, možda i najveću, doživećemo sa predstavom „Neprijatelj naroda“, koju je svetski slavni reditelj Tomas Ostermajer postavio po klasičnom komadu Henrika Ibzena, ali kao svojevrsni spektakl u produkciji berlinskog Šaubine teatra.

Miljenik naše publike provociraće nas scenom u kojoj gledaoci, u funkcionalnom kontekstu političkog mitinga, mogu da pokrenu i lokalna, savremena pitanja i srodne društvene teme.

– Prelaz ka drugoj celini festivala koja će biti u znaku posthumanizma ostvaruje predstava „Kaspar“, u režiji Miloša Lolića, produkcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a tu su i belgijsko ostvarenje „Opčinio sam te mladog“ iranskog koreografa Eshana Hemata, i projekat „Future Fortune“ Dragane Bulut, realizovan na sceni HAU –a u Berlinu.

Dve nove forme koje su se razvile tokom pandemije predstaviće nam „Višnjik u višnjiku“ Bobe Jelčića, produkcija de facto iz Zagreba, i „Konferencija odsutnih“, u režiji Helgarda Hauaga, Štefana Kegija i Danijela Vencela, sa kojom nam ove godine stiže čuveni „Rimini protokol“ iz Berlina.

Svoversni vrhunac i umetničke i tematske linije 54/55. Bitefa, sublimacija obe njegove koncepcijske ravni jesu francuska predstava „Fleš“ reditelja Franka Vigrua, i instalacija „Kao da kraj nije sasvim blizu“ reditelja Nikole Zavišića, u produkciji Bitef teatra – najavio je Ivan Medenica.

Konferencija „Sedimo na grani“

U okviru pratećeg programa, Bitef je najavio i trodnevnu međunarodnu konferenciju pod nazivoim „Sedimo na grani“: solidarnost ili sunovrat“. Tema konferencije su klimatske promene i globalno narušavanje ekološke ravnoteže, njihove socijalne, zdravstvene i ekonomske posledice, na kojoj će učestvovati tridesetak gostiju iz celog sveta, a imaće raznovrsne sesije i različite formate. Time Bitef ostvaruje svoju misiju da nije samo platforma za prepoznavanje i promociju savremenih izvodđačkih praksi već i mesto kritičkog, ali i provokativnog ispotivanja sveta u kome živimo.