Foto: SKC Kragujevac
Sutra, u utorak, 8. oktobra, u 20 sati u Kontakt Galeriji i Galeriji kragujevačkog Studentskog kulturnog centra otvaraju se izložbe „Ako bude kako treba…” i „Igrališta, kućice, graditelji” Dušana Stanojevića i Marije Bjekić.
„Slike nebrojanih aktuelnih zbivanja – veoma različitih u vrsti, karakteru, mestu i razmeri – stižu gotovo istom brzinom i intenzitetom do senzornog aparata svakog pojedinca, u bilo kom kraju sveta. Shodno sopstvenoj osetljivosti, sklonostima i sposobnosti opažanja i razumevanja, on može u određenoj meri apsorbovati uticaj ovih slika i stvarnost iza njih, svakako ostajući sa jakim utiskom fragmentarnosti predstave političkog konteksta kojim je određen. Uslovljeno isuviše naglim napretkom tehnologije i interesom, obličje sveta koje pojedinac opaža može izazvati osećaj zabrinutosti na planu osnovnih potreba”, napisao je Filip Misita u katalogu postavke o Stanojevićevim radovima.
Po njegovom mišljenju serija crteža pod nazivom „Ako bude kako treba…” Dušana Stanojevića, predstavlja refleksiju unutarnjeg stanja autora, u neizbežnoj korespondenciji njega kao subjekta (biološkog, psihičkog, društvenog, umetničkog) sa dinamičkim kontekstom sveta u kome živi, koji znači neizvesnost (postojanja, opstajanja, identiteta).
– Zajednička odlika svih crteža jesu strukture koje nalikuju organskim načinima organizacije jedinki u grupacije. Različito formirani i grupisani elementi sačinjavaju složeniju, individualnu strukturu (kompoziciju), u kojoj svaki znak deluje kao da traži svoje mesto ili način da odgovori na „uslove neposrednog okruženja”, kaže on.
I zaista, pojam grupe elemenata i koegzistencije različitih grupa u prostoru, važniji je od težišta i kontrasta veličina, kao i kontrasta na bazi odnosa svetlih i tamnih površina, koji su uobičajeni instrumenti dobre kompozicije. Građeni minucioznim postupkom crtanja olovkama u boji, ovi diskretni prikazi organskih formativnih procesa zatvoreni su samom svojom strukturom unutar prostora slike. Na svim crtežima na papiru, elementi ne dodiruju ivice formata, iako poneki stremi ka njima.
Sam postupak izrade ukazuje na vreme kao ključni element za tumačenje rada u kontekstu teme neizvesnosti budućeg i osećaja nelagode, koji se javlja kao direktna posledica te neizvesnosti. Imali oni veći ili manji broj srodnih vizuelnih odlika (forma, boja, pokret), elementi su nepobitno povezani jednako posvećenom vremenu izvođenja partije crteža.
„Dušanov atomistički pristup crtežu uzima različite forme, budući da – pored papira kao podloge – serija sadrži crteže izvedene u istoj tehnici na platnu, kao i objekte nastale uramljivanjem sekvenci manjih crteža i formiranjem objekata za izlaganje na postamentu, spajanjem ramova u formu harmonike. Navedene forme izvođenja/izlaganja mogu se posmatrati kao podserije, kroz koje autor teži da uvek stvori novu strukturu i jedan drugačiji mikrokozam na svakom pojedinačnom komadu. Koristeći se naizmenično endotopskom i egzotopskom, sfumatičnom obradom forme i prostora između elemenata u grupi, umetnik promišljeno stvara sve razlike u nizu crteža, a tako i bitan element razlike na planu unutra-spolja i navedene dinamike odnosa pojedinca i sveta”, zaključuje Filip Misita, koji će i otvoriti Stanojevićevu izložbu u Kontakt galeriji SKC-a.
Dušan Stanojević rođen je u Aleksincu, sa trenutnim prebivalištem u Beogradu. Osnovne akademske studije završio na Fakultetu umetnosti u Nišu na slikarskom smeru u klasi profesora mr. Zorana D. Kostića, a master akademske studije od 2018. do 2019. godine na istom fakultetu unetnosti takođe u klasi profesora Kostića.
Do sada je izlagao u Aleksincu, Nišu, Bogdancima (Severna Makedonija) i Beogradu.
Po rečima autorke Marija Bjekić polazište za njene radove zasniva se na konceptu promišljanja građenja vrednosti, koje balansiraju između potreba društva i individualnih težnji.
– Kroz ovaj proces istražujem kako se te vrednosti oblikuju i transformišu u vremenu. Građenje, kao pojam i proces, postaje metafora koja se manifestuje kroz različite oblike konstrukcija. Ove konstrukcije, bilo da su materijalne ili nematerijalne, aludiraju na ideju neke zamišljene idealne budućnosti, odnosno na tenziju između onoga što društvo projektuje kao zajednički ideal i onoga što pojedinci smatraju svojim ciljevima, kaže ona.
Vizuelni elementi u njenim radovima uključuju prizore arhitektonskih modela, temelja zgrada, razbacanog građevinskog materijala, kao i osnovne geometrijske oblike. Ovi elementi aludiraju na pojam očekivanja – na snove, nadanja, planove i težnje. Predstavljaju metaforu za društvo koje je stalno u procesu izgradnje, balansirajući između ideala i stvarnosti. Sve ove komponente zajedno stvaraju metaforički jezik koji aludira na proces stvaranja vrednosti, ukazujući na krhkost i neizvesnost tog procesa, ali i na njegov potencijal.
– U radovima takođe istražujem simboliku koreografija. Grupe i pojedince prikazujem kao aktivne učesnike u izgradnji materijalnih i ideoloških struktura. Oni su arhitekte, nosioci, graditelji, podrška, a ponekad i demontažeri ovih konstrukcija. Ljudske figure u mom radu predstavljaju uloge koje pojedinci preuzimaju, bilo po sopstvenom izboru ili okolnostima. Preispituju se suptilne nijanse društvene dinamike, uloge koje pojedinci igraju unutar specifičnih okolnosti. Kako pojedinci deluju unutar sistema, ali i kako sistemi oblikuju pojedince, navodi Marija Bjekić, u pratećem katalogu izložbe.
Na taj način, po njenim rečima, njen rad istražuje fluidnost identiteta i odgovornosti, i kako se te uloge neprestano preoblikuju u zavisnosti od šireg društvenog konteksta.
– Nedovršeno stanje poziva gledaoce da razmotre nestalnost ideoloških postavki, ali i prirodu društva i njena promenljiva stanja. Radovi postaju prostor za preispitivanje postojećih normi i struktura, podstičući promišljanje o tome kako se vrednosti stvaraju, urušavaju i ponovo grade u skladu sa potrebama i dinamikom društvenih sistema, ističe ona.
Marija Bjekić (45) rođena je 1979. godine u Beogradu, gde je diplomirala 2006. godine, na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta umetnosti na odseku slikarstvo. Završila doktorske umetničke studije na istom fakultetu 2024. godine. Od 2017. član ULUSa, sa statusom samostalnog umetnika.
Do sada je samostalno izlagala u Beogradu, Novom Sadu, Kovinu, Despotovcu, Švedskoj (Geteborg)… i grupno, takođe više puta u Beogradu, Italiji (Napulj i Peskara), Španiji (Barselona, Almeira i Sevilja), Švedskoj (Geteborg)… Rezidencijalno je boravila 2018. godine u Konstepidemina AIR Geteborg, Švedska.
Izložba Dušana Stanojevića u Galeriji SKC-a otvorena je do 20. a Marije Bjekić u Kontakt galeriji Studentskog kulturnog centra Kragujevac do 27. oktobra.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
