Ako država ne zaustavi nezakonitu privatizaciju kulturnog dobra, pljačka dela Zadužbine Nikole Spasića biće jedan od najvećih skandala ove vlasti

U još jednoj velikoj aferi koja potresa naše društvo, najviše „zbunjuje“ to što bi upravo država trebalo da predvodi spasavanje imovine koja joj po zakonu pripada, a na konferenciji koju je u Medija centru organizovala Zadužbina Nikole Spasića, iako su bili pozvani svi predstavnici institucija – od predsednika Vučića, premijerke Brnabić, Ministarstva kulture, Državnog pravobranilaštva, Republičke direkcije za imovinu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd, Agencije za restituciju, Gradske opštine Stari Grad, niko se nije pojavio.

Niko od njih nije reagovao ni na saopštenje koje je ovim institucijama 10. jula uputila Zadužbina, obaveštavajući da je ovu pljačku velikog kulturnog dobra sproveo Republički geodetski zavod, ignorišući presudu suda iz 2007, koja je obavezujuća za sve državne organe i treća lica, i 9. juna ove godine doneo Rešenje (952-02-23-1726/2023), kojim je prvi i drugi sprat Spasićevog zdanja u Knez Mihailovoj 33 preneo u privatnu svojinu preduzeća „Jugoelektro“.

Naravno, teško je poverovati da pljačka ovog kulturnog dobra, koje „prevedano“ u cifre iznosi 2.092,46 kvadratnih metara poslovnog prostora tržišne vrednosti od oko 15 miliona evra, ne zanima državu da je sačuva kao imovinu koja joj po zakonu pripada. Kao što je i teško poverovati da je „izvesni“ načelnik odeljenja Republičkog geodetskog zavoda,iliti katastra, MIlan Bjelanović, tek tako, sopstvenom procenom, potpisao rešenje kojim je elementarno prekršen zakon i pravni sistem države, a da se nije „konsultovao“ sa „nekim“ ko je to „organizovao“.

Javnost je, nažalost, ostala uskraćena da čuje Bjelanovića i zbog čega je došlo do ove hitre otimačine dela zgrade u Knez Mihailovoj 33 u korist „Jugoelektra“, usred leta i godišnjih odmora, jer se nije pojavio na konferenciji za novinare. Ali, možda ova pljačka postaje „razumljivija“ ako je i cela procedura donošenja ovog rešenja bila mimo zakona, kako je naveo upravitelj Zadužbine, a naročito, zbog toga što je imovina države od 15 miiona evra sada „pereneta“ na preduzeće „Jugoelektro“ koje je u blokadi već pet godina!

– To je zvaničan podatak Narodne banke Srbije, a „Jugoelektro“ ima samo jedno zaposleno lice, i to direktora, i ne ostvaruje nikakav prihod, što se takođe može videti. Najvažnije je to što „Jugoelektro“ postoji samo na papiru – pod tim imenom je upisan u Agenciji za privredne registre, a njegovi vlasnici su UTP Trgovina iz Kruševca sa pedeset odsto udela, i Euro KB iz Beograda sa takođe pedeset odsto. Znači, „Jugoelektro“ osim imena nema ništa, s tim što Euro KB ima svog vlasnika, a pravi vlasnik UTP iz Kruševca je neka šesta firma, sa sto odsto u udela. Očigledno je da se tu radi o sakrivanju pravog vlasnika, i zaista je teško poverovati da tako nešto uopšte može da se dešava u jednoj pravnoj državi. Ali, izgleda da je neko iskoristio neke „rupe“ u zakonu, kako se često objašnjavaju ovakve kriminalne radnje, jer je evidentno da se skrivaju pravi vlasnici – istakao je Đekić.

Zadužbina još nema potvrdu da li je Državno pravobranilaštvo podnelo tužbu protiv ovog rešenja katastra, iako je i ono uložilo žalbu, a u svojstvu zainteresovanog lica za vraćanje imovine, Zadužbina je podnela tužbu Upravnom sudu.

– Tražimo da se poništi konačno rešenje republičkog katastra, jer ne postoji ni jedan pravni osnov, ni jedan validni papir na osnovu čega bi „Jugoelektro“ mogao da stekne ovu svojinu. A imajući u vidu da katastar ne priznaje pravosnažnu sudsku odluku da je cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 u državnoj svojini, kao i mnoge druge nezakonitosti koje je učinio u postupku donošenja ovog rešenja, smatramo da postoji velika opasnost da ova imovina odmah bude prodata moćnim pojedincima, ne čekajući završetak procesa po našoj tužbi Upravnom sudu. Tako bi Zadužbini Nikole Spasića, u postupku restitucije, bilo onemogućeno vraćanje nacionalizovane imovine na prvom i drugom spratu u ulici Kneza Mihaila broj 33 – objašnjava Vojin Đekić, apelujući još jednom da država, medij i građana Srbije zajednički zaustave ovu skandaloznu pljačku.

Ne postoji ugovor o kupoprodaji

U reagovanju na demantij „Jugoelektra“ koji „brani“ svoje pravo vlasništva, upravitelj Zadužbine Nikola Spasić, advokat Vojin Đekić, ističe:

„Pitanje prava svojine cele zgrade u Kneza Mihaila broj 33 (prizemlje, prvi i drugi sprat) i pravo korišćenja prizemlja meritorno je rešeno Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu XII P 3805/05 od 26. 10. 2005. godine, koja je postala pravosnažna 26. 01. 2007. godine, u parnici tužilaca Republike Srbije i Gradske opštine Stari grad protiv T.A.T „Jugoelektro“, Kneza Mihaila broj 33“, navodi Đekić.

„Izreka označene Presude glasi: „Usvaja se tužbeni zahtev pa se utvrđuje da je zgrada u ulici Knez Mihailova broj 33, na kat. parceli broj 2215/1, upisana u list nepokretnosti broj 1412 KO Stari grad, državna svojina Republike Srbije, a da je korisnik prizemlja Opština Stari grad, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilac na osnovu ove presude uknjiži u zemljišnim knjigama kod nadležnog Suda ili katastra pravio vlasništva na predmetnoj zgradi i pravo korišćenja na prizemlju zgrade u korist Opštine Stari Grad u Beogradu“, dokumentuje Zadužbina.

Kopija navedene Presude XII P 3805/05 od 26. 10. 2005. godine, Ugovora 12855/1 dana 13. 04. 1962. godine i Zaključka broj 24882/61 19. 03. 1962. godine podeljene su svim učesnicima konferencije za novinare održane na dan 17. 07. 2023. godine.

– Dakle, ne postoji Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen pre 60 godina, kao što tvrdi „Jugoelektro“, postoji samo Ugovor zaključen između Opštine Stari grad i „Jugoelektra“ pod brojem 12855/1 dana 13. 04. 1962. godine i Zaključka broj 24882/61 19. 03. 1962. godine, a u tim dokumentima, izričito stoji da je Opština Stari grad prenela „Jugoelektru“ pravo korišćenja prvog i drugog sprata zgrade u ulici Kneza Mihaila broj 33, ali ne i pravo svojine. Opština Stari grad je bila korisnik nacionalizovane imovine Zadužbine Nikole Spasića, a ne vlasnik, pa samim tim nije ni mogla da prenese pravo vlasništva na nepokretnostima – pravo koje nema – ističe upravitelj Zadužbine.

Kontinuitet Zadužbine duži od jednog veka

Podsećanja radi, u istorijatu Zadužbine zabeleženo je da je veliki srpski dobrotvor Nikola Spasić svojeručnim Testamentom od 9. februara 1912. godine dao svu svoju nepokretnu imovinu za osnivanje Zadužbine pod njegovim imenom, od preko 12 hiljada kvadratnih metara.

Spasićeva imovina, koja je u tom trenutku imala vrednost fonda Nobelove nagrade, nalazi se u Knez Mihailovoj broj 19, Obilićev venac 17, Kneza Mihaila 33, Đure Jakšića 1, Kneza Mihaila 37, Vuka Karadžića 8, Kneza Mihaila 47 i 47A, Kralja Petra 18, i Nikole Spasića broj 2 i 2A.
Zgradu u Kneza Mihaila broj 33 sam je sagradio Nikola Spasić, i u njoj stanovao sa suprugom Anastasijom Nakom Spasić, velikom srpskom dobrotvorkom do kraja života.

Testamentom je određeno da Zadužbinom Nikole Spasića upravlja Zadužbinski odbor – Upravni odbor koji se sastoji od pet članova. Članove Upravnog odbora, koji su istovremeno bili i izvršioci testamenta, odredio je Nikola Spasić, i isti su bili dužni da poštuju sve naloge Nikole Spasića i da „upravljaju ovom mojom Zadužbinom samostalno i nezavisno od svih zemaljskih vlasti, oni sami po svojoj savesti i uviđavnosti, a prema duhu vremena i potrebama određuju, koliko će se i kad na koju granu zemaljske privrede trošiti iz prihoda“. U slučaju da se “uprazni koje mesto ostali članovi će izabrati drugog na mesto onog koji je umro ili odstupio“.

Nikola Spasić bio je izričit u svom nalogu Upravnom odboru da se nepokretna imovina ne sme otuđivati ni pod kojim uslovima, da se mora dobro i redovno održavati, a da se ciljevi Zadužbine, podizanje bolnica i drugih zgrada i donacija, ostvaruju isključivo iz prihoda koji ta imovina donosi i kamata od uloženog novca i akcija.

Rad Zadužbine odobren je ukazom Aleksandra I kralja Srba, Hrvata i Slovenaca od 04. 12. 1922. godine sa ciljem „podizanja Bolnica i Doma za sirote i iznemogle srpske građane i na opšte privredne ciljeve“.

Celokupna imovina Zadužbine, osim jednog stana u Kneza Mihaila j 47, u kome je bilo sedište Zadužbine, nacionalizovana je Rešenjem N.916/59 i postala je društvena svojina, kojom je upravljala opština Stari grad.

Nakon donošenja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju Agencija za restituciju donela je četiri pravosnažna i izvršna rešenja i vratila, do sada, u svojinu Zadužbini 64 stana, sa zaštićenim stanarima koji ih koriste, u Kneza Mihaila 19 i Kneza Mihaila 47, a vraćeno je i 18 lokala u prizemlju zgrada u Kneza Mihala 33 i Kneza Mihaila 47.