Ako mislite da je „Pepeljuga“ obična bajka, varate se – otkriveno pravo značenje staklene cipelice i njenog imena

Ženeviv Vorvik, profesorka istorije umetnosti na Univerzitetu u Edinburgu, kaže da je u pitanju vickasta referenca i da je cipelica trebalo da bude „književna maskota francuske ekonomske modernosti“, odnosno referenca na ekstravagantnu modu francuskog kralja Luja XIV.

Ona je rekla ono što su mnogi akademici do sada prevideli i pronašla vezu između onog što je napisao Šarl Pero i velike Galerije ogledala: „Niko ne bi mogao ni da hoda, a kamoli da pleše u cipelama od stakla“.

Šarl Pero je inače bio sekretar zadužen za opremanja palate Luja XIV, koji je opremio galeriju dugu 73 metra sa 357 ogledala naspram 17 ogromnih zaobljenih prozora u vreme kada je staklo bilo veoma skupo i vrsta modernog luksuza.

On je uspeo to da uradi pomoću lokalnih proizvođača i skromnijih materijala, tako da nije bilo potrebe da se uvozi staklo iz Venecije. To je urađeno pomoću peska, drveta i pepela, zbog čega je Pepeljuga i dobila baš to ime.

Kada Pero transformiše Pepeljugu iz skromne devojke čistačice u prelepu ženu u koju se zaljubljuje princ, njegovi savremenici razumeli su da je u pitanju ljubav Luja XIV prema staklu i Galeriji ogledala, a da je njen srećan kraj referenca na uspešnu Francusku koja je to postala pomoću lokalnih proizvoda.

Ekonomski patriotizam je bio toliko sveprisutan u njegovo vreme da su francuski plemići mogli da budu kažnjeni na sudu ukoliko nose odeću od tekstila koji nisu poreklom iz Francuske, ali je pomodarstvo bilo i ostalo veoma važno u francuskoj prestonici.

Pero je pored toga ismevao i ljubav Luja XIV prema cipelama koje je stalno menjao i koje je voleo sa puno šarenih ukrasa. Još jedna priča u kojoj je napravio ovu referencu je Mačak u čizmama, jer tamo čizme pretvaraju običnog mačka u aristokratu.

Izvor: The Guardian