Ako se nastavi s piraterijom biće kao devedestih, neće se snimati filmovi

Film više nije na traci, on je digitalna kategorija. Dovoljno je da odnesete računar na popravku pa da majstor s njega skine film i podeli dalje. Film može da procuri i zbog nepažnje filmske ekipe, tokom distribucije, postprodukcije…

U svakom slučaju, publika kraj „malih ekrana“, tj. ispred računara, u većini slučajeva ne vidi ništa loše u tome da neovlašćeno gleda filmove i čitavu stvar ne doživljava kao krađu. Komentari i izgovori se kreću od toga „pa, platio sam internet“, preko „to su naše pare“ do toga da je razumno izbegavati bioskop dok hara virus korone.

Kod nas je, moglo bi se reći, i kritična cifra pola miliona gledalaca, jer se upravo to desilo s fimom „Toma“, koji je pored ovog oborio i druge rekorde. Nakon tri nedelje prikazivanja, pogledalo ga je više od 500.000 gledalaca, a ujedno je oboren i dnevni rekord sa 35.000 posetilaca bioskopa.

Rekordna gledanost postignuta je i tokom prethodnog vikenda kada je film „Toma“ pogledalo više od 75.000 gledalaca.

Producenti filma „Toma” Željko Joksimović i Dragan Bjelogrlić su ceo slučaj u vezi sa curenjem filma prijavili nadležnim organima – Odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i pozvali prijatelje filma i poštovaoce umetnosti Tome Zdravkovića da pravo iskustvo dožive u bioskopu.

– Piraterija je nepoštovanje dela. Piraterija je krađa. Piraterija nema dušu. Svaki kadar, svaka kompozicija u filmu “Toma”, snimljena je tako da se u njoj uživa na velikom platnu i svim pogodnostima koje nude današnji bioskopi. I upravo tu emociju nikada ne možete doživeti na monitorima kompjutera ili telefona – istakli su Joksimović i Bjelogrlić.

Dodali su i da ih raduje činjenica da pored nelegalnog deljenja filma, publika i dalje u velikom broju odlazi u bioskop i na pravi način doživljava priču o Tomi.

Film “Toma”, međutim, nije jedino kinematografsko ostvarenje ili autorsko delo koje je procurelo. Isto se desilo i filmu „Južni vetar” Miloša Avramovića, takođe nakon gledanosti od pola miliona, seriji “Senke nad Balkanom”, takođe uradkom Dragana Bjelogrlića.

U tom smislu, stradala je i serija „Grupa” (režija: Uroš Tomić, Ivan Stefanović, Jelena Gavrilović, Nemanja Ćeranić, Slobodanka Radun, Miloš Radunović, Gvozden Đurić). Domaći mediji pisali su i o Beograđaninu koji je uhapšen, a koji je došao do blokbastera „Bejbi šef“ kojim je ucenjivao holivudske producente.

Scenarista i kreativni direktor producentske kuće FireFly Boban Jevtić izričit je u tome da je neovlašćeno korišćenje filmova krađa i od autora i od države.

– Kada pravite film ili seriju, država u tome može da vam pomogne samo do 50 odsto, a za ostali deo sredstava morate sami da se pomučite i sami da ga nabavite da biste film finansirali. Postoje stepeni eksploatacije od kojih se zarađuje – u bioskopu najviše, i to, da biste mogli da živite, platite sve te radnike, po par hiljada ljudi radi na jednom filmu. Najveći deo se zarađuje iz bioskopa, a nakon toga kada delo ide na televizijsku platformu, to su sve manji procenti. Od toga ako i zaradite ulažete u novi projekat, a deo vraćate državi kroz poreze. Glavna poenta celog proizvoda je da ga vidite premijerno. Ako se prekine taj niz i neko pogleda besplatno film, zašto bi onda uopšte išao u bioskop i plaćao kartu? To znači da svako ko neovlašćeno gleda film uzima novac i autoru i državi. Ako se ovako nastavi, onda će biti kao i devedesetih godina. Neće se snimati filmovi. Imaćemo samo amaterske filmove i entuzijaste. Neće biti ovako velikih produkcija jer one koštaju – objašnjava Jevtić.

Prema njegovim rečima, Bjelogrliću se ovo dešava drugi put jer pravi najuspešnije filmove.

– Naravno da su pirati najviše zainteresovani za takve filmove koji će imati najviše klikova. On je uspeo čovek za tri nedelje da ima pola miliona gledalaca. Od „Južnog vetra“ nismo imali toliko publike, a pre toga od „Montevidea“. Nije „Toma“ procureo kad se pojavio, nego kad je dobio 500.000 gledalaca i svakako da ceo slučaj treba ispitati jer je to apsolutno krađa i krivično delo – zaključuje Boban Jevtić.

Reditelj filma „Južni vetar“ Miloš Avramović kaže za Danas da može potpuno da razume kako se oseća ekipa filma „Toma“ jer se i njemu isto desilo.

– Nama je sa 500.000 gledalaca izašao pirat i nakon toga se bioskopska distribucija primakla kraju. I to je strašno jer imate osećaj da su ceo trud, rad i muka koje ste uložili ukradeni. Nikad nismo uspeli da utvrdimo kako je naš film procureo. Kontaktirali smo i odeljenje za visokotehnološki kriminal ali nikad nismo uspeli da saznamo kako je do toga došlo. Mogu apsolutno da zamislim kako se oseća cela ekipa filma „Toma“ jer smo mi to isto doživeli – kaže Avramović.

On dodaje da bi svako ko bi prošao kroz proces stvaranja filma imao znatno drugačiji odnos prema njihovom nelegalnom korišćenju.

– Kako bi se osećao svako ko nešto radi da mu to bude zloupotrebljeno – pita se Avramović i dodaje da nije stvar samo u novcu.

– Reč je o procesu koji bi trebalo da ima svoj zakonski, profesionalni i industrijski okvir u kome bi film trebalo da ima svoju premijeru, bioskopsku predstavu, zatim da bude prikazan na televiziji i DVD-ju. Očigledno ljudima to nije jasno. Možda je potrebno više edukacije jer kada je naš film procureo bilo je onih koji su komentarisali: „Šta se žalite? Toliko ljudi je pogledalo film, dovoljno si zaradio.“

Filmski kritičar i dramaturg Dimitrije Vojnov smatra da do ovakvih slučajeva pojavljivanja digitalne kopije najčešće dolazi zahvaljujući nepažnji filmske ekipe, odnosno, nepouzdanosti ljudi sa kojima su delili film i koji se u procesu proizvodnje i eksploatacije mogu javiti u raznim svojstvima.

– Kao što svake godine procure interne kopije namenjene članovima američke Akademije koje im se šalju da bi se upoznali da pretendentima na Oskara koji još nisu bili u bioskopima, tako isto na internetu mogu da se nađu i drugi filmovi, naročito oni koji privlače pažnju javnosti i interesovanje gledališta. Holivudski studiji čak i računaju sa tim da će im pretendenti na nagrade stići tim putem do publike a takvi događaji se mahom ne reflektuju na kasnije bioskopske rezultate. Isto tako preko godine, holivudski studiji primenjuju veoma ozbiljne mere obezbeđenja kako bi zaštitili svoje materijale, pa ipak čak i oni ponekad procure. Setimo se recimo severnokorejske provale na server Sonija kojom prilikom su pustili nekoliko njihovih filmova na internet, ili slučaja iznude od pre četiri godine koji se zbio kod nas kada je sa servera skinut jedan holivudski animirani film. Ipak, u najvećem broju slučajeva velike produkcije imaju veoma sofisticirane sisteme zaštite pa ovakvi događaji nisu učestali. Verujem da ćemo u narednim danima saznati kako je do ovog izlaska filma na internet zapravo došlo – zaključuje Dimitrije Vojnov.