Ako uništimo prošlost, nećemo imati ni budućnost

U istom projektu je učestvovao i začetnik elektronske muzike Žan-Mišel Žar tako što je kreirao „soundtrack“ u trajanju od pedesetak minuta u kome koristi zvuke prašume, glasove domorodaca iz indijanskih plemena i sopstvene elektronske deonice. On kaže da je tako napravio svojevrsno delo u kome je želeo da izbegne šablon etno muzičke zavese.

Ova izložba je zamišljena kao putujuća, tako da će se preseliti i u Sao Paolo, Rio de Žaneiro, Rim i London. Izloženo je preko dve stotine fotografija, uglavnom velikih formata, od kojih mnoge vise u praznom prostoru i na taj način nam još intenzivnije dočaravaju magični svet Amazonije u koji uranjamo već sa prvim klišeima. Gotovo da osećamo teški prašumski vazduh i vlagu u atmosferi.

Fotografije su rađene u crno-beloj tehnici, jer kao što umetnik objašnjava: „Crno-belo je čista apstrakcija, zahvaljujući tome posmatrač učestvuje u prizoru, njegova mašta je podstaknuta, fotografije u boji su direktnije, one nas odmah vraćaju u realnost“.

Pred nama je prava eksplozija prelepih pejzaža, reka, oblaka, drveća; sve je divlje i vrvi od života. Isto tako se susrećemo sa intimnim svetom i licima domorodaca, čiji su preci na tim prostorima već vekovima.

Jasna je Salgadova poruka da se budućnost ne može graditi ukoliko se uništi prošlost.

Na fotografijama su sveprisutni oblaci, voda i kiša. „Leteće reke“ su naziv jednog dela izložbe, a tu se misli na bremenite oblake koji se svakodnevno kovitlaju nad Amazonijom. Ponekad se na klišeima vide munje i gromovi, ponekad guste krošnje pod slapovima kiše, a ponekad reke i rukavci sa odsjajem neba u svojim tokovima.

Sebastiao Salgado (1944.) je po struci ekonomista.

Zbog posla je često putovao u Afriku gde je i počeo da se bavi fotografijom. Napustio je posao 1973. da bi se potpuno posvetio fotografiji.

Najviše ga je interesovao dokumentarni rad i vrlo brzo je počeo da sarađuje sa najvećim svetskim foto-agencijama pogotovo sa Magnumom. Sa suprugom Leijlom je u Parizu 1994. osnovao vlastitu agenciju „Amazonas Images“, koja je u potpunosti posvećena njegovim projektima zaštite ovog područja, koje ne samo da predstavlja pluća, već i bunar naše planete.

Uništavanje amazonske prašume u Brazilu naglo se povećalo otkako je novi predsednik Žair Bolsonaro, došao na vlast i dozvolio ilegalno uništavanje ekosistema koji je od velike važnosti ne samo za tu zemlju, već i za celu planetu.

Već je uništeno oko 18 posto tih šuma. Ova izložba svedoči da se život nastavlja i da se za njega treba boriti na teritoriji od 82 posto koji preostaju.

Salgado otvoreno optužuje Bolsonara da nanosi štetu amazonskim prašumama i domorodačkim narodima kako bi korist imale drvoseče, poljoprivrednici i rudari koji su mu svojim glasovima pomogli da dođe na vlast.

Preko više video zapisa na izložbi, publika može da čuje dirljiva svedočenja domorodaca koji se osećaju ugroženi na sopstvenoj teritoriji.

Fotograf ukazuje i na to da se u Amazoniji nalazi otprilike polovina preostale tropske šume u svetu i oko 10 posto poznatih životinjskih vrsta na Zemlji.

Svakog minuta se uništava površina prašume veća od fudbalskog terena, a tu živi dvanaest autohtonih naroda, od kojih su jedni imali stalni kontakt sa civilizacijom, a drugi su tek skoro shvatili da postoji svet, različit od njihovog.

Oni žive u nekoj vrsti ekološke nevinosti i u potpunoj simbiozi sa prirodom. Salgadova želja je da posetilac koji uđe na izložbu dobije utisak da se u njegovoj svesti nešto promenilo i da shvati koliko je taj svet bitan za opstanak čovečanstva.