Albanski izazovi izlaska iz ekstremnog totalitarizma

Sadašnja Albanija se promenila u odnosu na vreme Envera Hodže, vidljiv je progres u izgradnji pluralističkog političkog sistema, slobode medija, ekonomije…, ali pitanje je da li je to zaista demokratija.

Ova zemlja se suočava sa izazovima izgradnje demokratskog društva posle ekstremnog totalitarizma, što je jedan od razloga zbog kojih politika SAD i EU, koja je u Albaniji jako uticajna, nije uvek davala pozitivne efekte u njenoj demokratizaciji.

I dalje postoji velika korupcija, politički angažman koristi se za lične ciljeve, a ne opštu društvenu i državni dobrobit – izjavio je programski direktor u Hjuman rajts voču Fred Abrahams preksinoć na Zoom konferenciji povodom predstavljanja srpskog izdanja njegove knjige „Savremena Albanija – od diktature do demokratije u Evropi“.

U srpskom prevodu Indire Funduk Abrahamsovu zbirku eseja o putevima trasfomacije ove države, zvanično stvorene tek 1913. voljom velikih sila – od poslednjih sastanaka komunističkog Politbiroa, studentske pobune i pada komunističkog režima do izbegličnog talasa ka Zapadu, ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji, uticaju SAD na politku zvanične Tirane, objavila je izdavačka kuća Clio.

Ovaj izdavač je zajedno sa alumnistima sa Filološkog fakulteta UB organizovao i predstavljanje ovog dela na Zoom konferenciji.

Na njoj su o knjizi i aktuelnim društvenim zbivanjima u Albaniji govorili: Fred Abrahams, Oljimbi Veljaj, lektor za albanski jezik na Filološkom fakultetu, istoričari Dušan Fundić i Đorđe Nikolić, kao i moderator Branko Vuksan, glavni urednik Produkcije Alumnija Filološkog fakulteta.

Na konferenciji je, između ostalog, ukazano je da je Albanija početkom ’90-ih godina 20. veka bila najzatvorenija i najrepresivnija evropska država u kojoj je tokom 40. godišnje samonametnute komunističke izolacije bilo zabranjeno praktikovanje religije, putovanja u inostranstvo, nošenje farmerki, čitanje „dekadentne“ zapadne literature…, što je i njen povratak u spoljni svet učinilo krajnje specifičnim.

Abrahamsova knjiga, koji je više godina živeo u Albaniji, predstavlja istoriju tih dramatičnih promena.

Njegovi tekstovi obuhvataju vremenski period od 1985. do 2014, a sam autor ukazuje na izvesna ograničenja ove knjige – „uglavnom se odnosi na događaje u Tirani, bavi se prvenstveno muškarcima koji dominiraju albanskim javnim životom i fokusirana je pre svega na odnose Albanije i SAD“.

Abrahams, kao i srpski istoričari Dušan Fundić i Đorđe Nikolić, govoreći o odnosu kosovskih Albanaca i njihove „matice“ ukazali su da, uprkos stereotipima koji vladaju, Albanci na KIM i njihovi sunarodnici u Albaniji ne dele iste političke i ekonomske interese, kao ni poglede na zajedničku budućnost.

Prema rečima učesnika konferencije, oni se do pada Hodžinog režima takoreći nisu dobro ni poznavali, a kosovski Albanci koji su „glorifikovali maticu i njenu prošlost doživeli su razočarenje posle otvaranja granice“.

– Danas smo još daleko od bilo kakve odluke naroda o promeni granica, zajedničkim političkim i ekonomskim ciljevima. Albance u Albaniji sada brinu borba protiv virusa korona, velika nezaposlenost, finansijski problemi, korupcija… Politika Zapada u Albaniji uvek je stavljala stabilnost ispred demokratizacije, jer ova država ima važnu ulogu u regionu i uticaj na situaciju u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosovu i u „Preševskoj dolini“ – naglasio je Fred Abrahams, ekspert za pitanje ljudskih prava, oružanih sukoba i političkih kriza na Balkanu i Bliskom istoku.

Osim ove knjige o savremenoj Albaniji, objavljene 2015. u Njujorku, Abrahams je autor i dela iz 2002. „Porušeno selo: Ratni zločini na Kosovu“.

Sa i bez prevoda

Zoom konferencija o knjizi „Savremena Albanija“ narednih dana trebalo bi da sa prevodom na srpski, albanski i engleski jezik bude objavljena na Jutjubu. Na samoj konferenciji preksinoć Fred Abrahams je govorio na engleskom, a Oljimbi Veljaj na albanskom jeziku bez prevoda.