Aleksandar Đaja: Beogradsko pozorište slično Brodveju i Vest endu

Jubilejsku proslavu, koja će biti održana na Dan pozorišta 23. decembra, tradicionalno će obeležiti dodelom godišnje nagrade i zahvalnice. Međutim, kako ukazuje Aleksandar Đaja, tom prilikom biće dodeljena i novoustanovljena nagradu za glumačku bravuru Janoš Tot, koja je ponela ime njihovog prerano preminulog kolege, vrsnog glumca i umetnika.

– Tokom cele sezone, ovaj jubilej obeležavamo kampanjom sedamdeset godina novi u kojoj promovišemo predhodne decenije postojanja ali i ono što je pred nama. Jubilarnu sezonu započeli smo premijerom mjuzikla Brodvejske vragolije, koji je već postao hit u pozorišnom životu Beograda i za koji se karte vrlo brzo rasprodaju. Takođe, skoro već godinu dana radimo na pripremi velikog mjuzikla Sa druge strane jastuka, baziranog na pesmama jednog od naših najpopularnijih pop i rok pevača i kompozitora Momčila Bajagića Bajage. Uveliko se radi na orkestraciji, glumačke probe će početi u februaru, a premijera je planirana za kraj aprila 2020. godine. Pored premijera, jubilarnu sezonu obeležićemo i drugim programima, manifestacijama i marketinškim događajima.

* Vaše pozorište je muzički teatar. Koliko ga to izdvaja i na koji način od ostalih pozorišta u Srbiji?

– Izdvaja ga u mnogo čemu. Prevashodno u tome što je naše pozorište sastavljeno od četiri umetnička ansambla (dramskog, horskog, baletskog i orkestarskog), kao i opšteg i tehničkog sektora. Po takvoj strukturi ono je najbliže Narodnom pozorištu u Beogradu ili Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ali, postoji bitna osobenost i u odnosu na njih. Naime, unazad već petnaestak godina Pozorišta na Terazijama izvodi isključivo mjuzikle brodvejskog tipa, bilo strane, licencne, ili domaće koji su uglavnom bazirani na delima domaćih klasika. U ove strane bi mogli da ubrojimo mjuzikle Čikago Producenti, Cigani lete u nebo, Viktor, Viktorija, Mamma Mia!, Fantom iz Opere, Brodvejske vragolije, a u domaće već poznate naslove poput Zona Zamfirova, Mister Dolar, Glavo luda...

* Pozorište na Terazijama jedinstveno je i u regionu. Uporedite vaše pozorište sa svetski poznatim muzičkim teatrima, koje su sličnosti i razlike?

– Pozorište na Terazijama jedinstveno je u regionu po tome što jedino izvodi mjuzikle i po čemu je slično njujorškom Brodveju i londonskom Vest endu . Na našu sreću, ili pak nesreću, ono nema konkurenciju i ne može da se poredi ni sa jednim pozorištem u regionu, ali može sa svetskim vrhom u tom žanru, sa mjuziklima koji se izvode u NJujorku ili Londonu. I to, verovali ili ne, često u našu korist. Poznate svetske naslove, poput Čikaga ili Mamma Mie!, na primer, pa čak i Fantoma iz Opere, publika koja ih je videla na našoj sceni – a prethodno pogledala u svetskim metropolama – neretko hvali kao bolje, uspešnije, originalnije. Uostalom, naša lična karta to najbolje dokazuje, jer se na našem repertoaru pored ostalih, trenutno nalaze i pomenuta dva najuspešnija i najkomercijalnija muzička naslova svih vremena: Mamma Mia! i Fantom iz Opere.

* Zbog svoje jedinstvenosti, vaše pozorište je realitet ali i “egzotika” za posetioce. Kako biste opisali reakciju publike na predstave Pozorišta na Terazijama?

– Reakcije su fenomenalne i pričinjavaju nam veliko zadovoljstvo, predstavljaju nam veliki podstrek da radimo više i bolje. Ako ste pod pojmom egzotično mislili na nešto što nas izdvaja od drugih, onda ste u pravu. Mjuzikli našeg pozorišta, barem u Beogradu, predstavljaju i jesu najskuplji pozorišni projekti. To je razumljivo kad se ima u vidu da gotovo po pravilu u našim komadima učestvuje između 100 i 150 ljudi, uključujući stalno zaposlene ali i veliki broj spoljnih saradnika, gotovo u isto tolikom broju. Ili da budem sasvim precizan: naše projekte karakteriše spektakularnost, glamuroznost, blještavilo kostima, besprekorne glumačke, plesne i muzičke numere, koje naša publika pozdravlja burnim, takozvanim stajaćim ovacijama, a naše predstave često gleda i po više desetina puta. To je za nas velika čast i zadovoljstvo, ali i obaveza da našim vernim gledaocima uvek pružimo vrhunski kvalitet, ono, zapravo, što oni od nas jedino i očekuju, a što, u šta sam apsolutno siguran, gotovo uvek i dobiju.

* Da li ono što ga izdvaja po osobenosti zahteva i veće finansijske troškove i kako se pozorište kroz dug period postojanja sa tim bori i istrajava?

– Razume se da je odgovor potvrdan. Pozorište na Terazijama jeste jedno od većeg broja gradskih pozorišta, čiji se programi finansiraju sredstvima Skupštine grada Beograda, ali koje (barem kada smo mi u pitanju) ostvaruje i pristojan (po nekima i najveći) sopstveni prihod na svojoj blagajni. Ali, istina je, takođe, da su naši mjuzikli i najskuplji projekti za realizaciju. I, nemojmo zaboraviti, da mi prihodima sa blagajne isplaćujemo sve honorare za više desetina naših spoljnih saradnika, redovno, mesec za mesec, bez i dana zakašnjenja. Govorim, razume se, samo o periodu tokom koga sam ja na čelu ove pozorišne kuće, dakle, skoro sedam godina. Ali, da ne bude zabune: ni mi, niti bilo koje drugo gradsko pozorišta ne bi moglo da funcioniše bez presudne finansijske podrške Skupštine grada Beograda, koja je, na sreću, iz godine u godinu sve veća. Jer, da se ne zavaravamo: ako bismo bili u situaciji da živimo samo od ulaznica (koje su za određeni krug naših gledalaca možda i preskupe, a za nas donja granica rentabilnosti), mi ne bismo mogli da realizujemo tako kvalitetan i glamurozan repertoar koji nas krasi. To se odnosi na sva beogradska pozorišta koja su na gradskom budžetu. U tome i jeste bitna razlika u našem sistemu postojanja između nas i onih na zapadu, pogotovo na Brodveju ili u Vest endu, a koja se finansiraju sredstvima privatnih produkcija. Razlika je i u tome što kad se u takvom tipu pozorišta dogodi premijera, ona se igra svaki dan, ili više puta dnevno, dokle ima publiku i dokle može da se isplati. Kad postane finansijski neodrživa, ta predstava-mjuzikl skida se sa repertoara i prelazi se na novi komad. Dakle, reč je o jednom mjuziklu koji se igra dokle se igra, dok, recimo, u ovom trenutku, Pozorište na Terazijama na svom repertoaru ima trinaest različitih velikih muzičkih naslova, trinaest mjuzikala, sa prosečnom posećenošću od blizu 90 odsto. Po svemu tome, naše pozorište je, zaista, jedinstveno, ne samo u regionu, već možda i u celom svetu.

* Koje planove u budućnosti planira da ostvari Pozorište na Terazijama?

– Spomenuli smo premijeru Brodvejskih vragolija Lize Lamber, koja je i bila naš gost u Beogradu, u režiji Nebojše Bradića, mjuzikl nepodeljenih simpatija publike i kritike. Na proleće, do kraja aprila 2020. godine očekuje nas novi domaći naslov i verujemo novi hit, mjuzikl Sa druge strane jastuka Momčila Bajagića Bajage, u režiji Juga Radivojevića, a na jesen, tačnije do kraja 2020. godine, izvešćemo jedan, veoma poznati kultni licencni strani mjuzikl. Kako smo u pregovorima sa nosiocima autorskih prava za dva svetska naslova, za koja smo praktično ta prava i dobili, ali se još uvek nismo odlučili za jedan, ne mogu sada da vam precizno kažem o čemu je reč. Kad budemo sigurni, na našu radost i, verujem i radost naše divne publike, o tome ćemo obavestiti javnost što je pre moguće.