Ruski reditelj Aleksandar Sokurov ovogodišnji je dobitnik Nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić, Festivala autorskog filma, za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora.
Sokurov je prvi strani autor laureat ovog priznanja Festivala autorskog filma (FAF) koje će mu biti svečano uručeno na dan projekcije njegovog najnovijeg ostvarenja „Bajka“ 28. novembra.
Reč je o eksperimentalnom animiranom fantastičnom filmu koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i deepfake tehnologiju, a prikazuje i Isusa i Napoleona.
Film Bajka je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem festivalu u Lokarnu.
Sokurov se u nekim svojim ranijim ostvarenjima kao što je „Frankofonija“ bavio posredovanjem u istoriji Luvra tokom nacističke okupacije, dok se u svom najnovijem filmu „Bajka, vraća svom prethodnom delu usredsređenom na zloglasne diktatore 20. veka, koji čine Moloh ( o Hitleru), Bik ( o Lenjinu) i Sunce (o Hirohitu)
Aleksandar Sokurov jedan je od najznačajnijih savremenih filmskih autora.
Njegova najvažnija ostvarenja su film “Ruski kovčeg”, snimljen iz jednog kontinuranog neprekinutog kadra, i “Faust”, koji je nagrađen Zlatnim lavom, najvišom nagradom za najbolji film na Venecijanskom filmskom festivalu.
Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma osvrnuo se na rad velikog ruskog reditelja rečima:
„Bez kolebanja i bez proračuna, filmovi Aleksandra Sokurova teže da zarone u predeo s one strane jave. Dela Sokurova, od kamernih drama kakve su Drugi krug (1990) i Kamen (1992), pa sve do spektakla kakvi su Ruska barka (2002) i Faust (2011), ili do kompleksnih multimedijalnih eksperimenata kakvi su Frankofonija (2015) i Bajka (2022) – neprekidno streme da prošire i prodube, konačno, i da izađu iz onog suženog polja realnosti kojeg su modernom čoveku pre dva i po veka propisali racionalizam i prosvetiteljstvo. Filmovi ovog reditelja jedva da se mogu prepričati u par šturih rečenica, ili čak ostaju nedostupni za svako prepričavanje“.
„Aleksandar Sokurov spada među veoma retke umetnike koji ne slede nikakve mode, koji odbijaju uticaje bilo koje nove struje ili „trenda“. On u potpunosti sledi, rekao bih, jedino onu Bergmanovu zapovest upućenu filmskom stvaraocu: slušaćeš uvek svoj unutrašnji glas,“ zaključio je Vučinić.
Aleksandar Sokurov je reditelj, scenarista, snimatelj i filmski teoretičar, istoričar umetnosti po obrazovanju. Autor je brojnih kultnih filmova, a neki od njih su Ruska barka, Glas usamljenog čoveka, Dani pomračenja, Mati i sin, Otac i sin, Moloh, Taurus, Sunce, Aleksandra, Faust, Frankofonija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.