Aleksandar Zograf: Odustajanje od želje da se stvori bolji svet je tragedija ovog vremena

Publika je imala retku priliku da uživo prati Zografov crtački performans izveden u sinergiji sa muzičkom grupom Malebolge iz Italije. Knjiga sabira 30 Zografovih stripova, a publikovali su Muzej Jugoslavije u saradnji s izdavačkom kućom Popbooks.

*Posle spektakularnih filmova i knjiga o Drugom svetskom ratu vi ste se ipak odlučili za ovu temu. Zašto?

– Svet je još uvek pod velikim uticajem svega onoga što se desilo četrdesetih. To je bio veliki šok za čitavo čovečanstvo i preko toga nije smelo da se pređe tek tako ili tako brzo. Ispostavilo se da su mnoge od stvari koje su zapravo označile vreme ovog velikog sukoba još uvek aktuelne i sada.

*Jeste li zbog toga počeli da radite na „Pričama iz Drugog rata“?

– Ne, nisam ni razmišljao o tome. Bio sam vođen ličnom željom da i samom sebi objasnim šta se to desilo, pošto mi se čini da čak u velikom delu onoga što danas nazivamo današnjim svetom, kod nas pogotovo, taj period nije na pravi način rasvetljen. Istraživao sam i došao do ličnih priča koje bi zapravo trebalo da predstavljaju odraz te široke slike. Meni nije trebalo sad da radim bitku na Neretvi u stripu već sam se bavio pričama koje se tiču sudbina ljudi, koji su prolazili kroz to, onih koji su morali da gledaju kako će da prežive u čitavom tom nesrećnom periodu, koji su pružali otpor i nastojali da smene to strašno stanje. Sve te priče su rezultat lične potrage i nastajale su poslednjih 20 godina.

*Gde ste nalazili materijal?

– Na buvljim pijacama, među zaboravljenim člancima, u knjigama. Toga imate koliko hoćete kad se malo zadubite u tu tematiku pronađete gomile priča i u arhivama, pa čak i u razgovorima sa ljudima. Mislim da svaki pojedinac koji je živeo u tom vremenu ima, s te ljudske strane, impresivnu priču. U pitanju su i velike tragedije, ponekad, u određenom kontekstu, i komedije, apsurdne priče. Imate materijala da popunite milione strip svezaka. Evo, i vama nešto prvi put da kažem da sam na poziv Muzeja u Šumaricama u Kragujevcu radio na stripu koji se tiče streljanja koje se tamo desilo. Taj strip nije u ovoj knjizi ali će početkom maja biti predstavljen.

Kako gledate na taj poziv?

– Sreća je da imamo mlade ljudi koji razmišljaju da bi strip mogao da bude dobar način da se predstavi takva jedna tema. Ja sam odmah rekao da nisam autor koji će praviti sad velike freske o tim dešavanjima. Te brojke, koliko je streljano i šta se desilo, to možete danas da nađete jednim klikom na internetu ali intimne ljudske priče, to je ono što mene duboko dira. Mislim da je to čvrst materijal za zanimljiv strip i to je možda po prvi put u našoj sredini da će jedna tako velika tema biti obrađena na način, koji nije populistički, koji ne ide na kartu da zaseni nekog nekom velikom istinom. Pre bi trebalo da bude podsticaj za ljude da sami krenu da istražuju šta se desilo, i prvo, i pre svega sa namerom da se to ne zaboravi.

*Nažalost, ovde su se ratovi ponovili 90-ih. Koji dominantni narativi su uticali na to da nemamo dovoljno jasnu sliku Drugom svetskom ratu?

– Svako potiskivanje istorije utiče da se stvari ponove na jednako tragičan način. Posle rata je bio dominantan herojski narativ i kako je vreme prolazilo sve više su se zaboravljale drame običnih ljudi, a u prvi plan se isticao vojnički aspekt, koji, u stvari, nikada do kraja nije bio ubedljiv. Stvarna priča tog vremena je meni mnogo zanimljivija i ona se tiče naroda koji je bio siromašan, koji je izašao iz Prvog svetskog rata sa nesagledivim posledicama. Taj narod je iz jedne totalno autsajderske pozicije i bez dobrog naoružanja, bez velike pomoći sa strane uspeo da se oslobodi okupacije. To je veliko dostignuće samo po sebi. Nije bilo potrebe da se dodatno heroizuje s nekim superpartizanima koji rafalno pucaju, a Nemci padaju kao kruške. Bilo je teško zato što je Srbija bila zemlja u kojoj su bile zavedene mere 100 za jednoga. U većem delu Evrope je bilo 10 za jednog. Jeste, i tamo su bili taoci ali 100 za jednoga je nešto nezamislivo i ne znam kako smo to mogli da zaboravimo .

*Ratovi devedesetih, jačanje desnice u Evropi. Vidite li ova zbivanja i tendencije kao posledicu konfuzije u poimanju Drugog svetskog rata?

– Pa, i ratovi iz 90-ih održavaju tu konfuziju, koja je postojala u ovdašnjem narodu. Nije nimalo utešno, ali u većini zemalja zapravo postoji jedna vrsta konfuzije kada je Drugi svetski rat u pitanju. Taj posleratni razvoj je bio suviše složen da bi se jednoznačno interpretirao. Danas u svetu preovlađuju konzervativci ovog ili onog tipa. Pronacistički i fašistički stav se smatra nečim što nije više toliko tabu kao što je bio ranije slučaj. U nekom smislu se ovakvi stavovi podržavaju. Mi imamo sada, da recimo zapadne zemlje ne reaguju na pronacističke elemente u Ukrajini samo zato što smatraju Rusiju za glavnog neprijatelja, a opet imate kod nas, verovatno je tako i u drugim zemljama, proteste pronacističkih organizacija za Putina. Izgleda kao da su na svim stranama pronacistički ili jaki prodesničarski elementi.

*Šta vidite kao opasnost takvog stanja?

– Ako imate takav svet, vi se pitate kuda sve to vodi. Glavno pitanje koje vlada čitavim ovim našim savremenim svetom i društvima jeste novac. Većina ratova, pa i onih 90-ih bio je rat za kontrolisanje tokova novca, tako da imate jedno odustajanje od želje da se stvori bolji svet, da se stvori egalitaristička atmosfera u kojoj bi svako imao ravnopravne uslove za razvoj i to je prema mom mišljenju tragedija vremena u kome živimo. I, zato što ne znamo kako će se to završiti, da li će prerasti u potpunu katastrofu, a videli smo i kako se to odražava na ekološku situaciju. Čitav svet je u ozbiljnoj ekološkoj krizi, koja može čak da preraste u kataklizmu.

„Mirko i Slavko“ – čitav Gornji Milanovac živeo od stripa

*Kako vidite poziciju stripa „Mirko i Slavko“ u interpretaciji Drugog svetskog rata?

– Zanimljivo je da sam upravo u kontaktu s univerzitetom u Gentu gde bi trebalo tokom maja da gostujem i govorim o fenomenu izdavača stripa Mirko i Slavko Dečjim novinama iz Gornjeg Milanovca. Ispostavilo se da su „Mirko i Slavko“ simbolična pojava u našoj kulturi posleratnog perioda. Kad god pomenem njihovog izdavača nekom van naše sredine, svi se iznenade. Zanimljivo im je da je izdavačka kuća nastala iz jednog običnog školskog lista koji je pedesetih godina izlazio u Gornjem Milanovcu u centralnoj Srbiji gde u tom vreme niste imali ulično osvetljenje. Međutim, postojali su ljudi entuzijasti koji su želeli da rade sa decom i iz tog procesa su uvideli da je strip nešto što dobro komunicira sa mladim ljudima. Tako je taj školski list prerastao u novine koje su se distribuirale u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. „Mirko i Slavko“ su možda bili vrhunac njihove izdavačke delatnosti jer su tiraži bili ogromni. Ali i taj strip je bio na tragu te heroizacije i krajnjih pojednostavljenja gde su dva dečaka zarobili milione Nemaca i čitave jedinice što se nije dešavalo na terenu. S druge strane, strip „Mirko i Slavko“ je dao veliki podsticaj i polet domaćoj strip industriji i to u srpskoj provinciji. Tako da su u nekom periodu tiraži bili tako visoki da bi se moglo reći da je jedno vreme čitav Gornji Milanovac živeo od stripa.