Aleksej Bjelogrlić: Kad čujem reč apolitičan, naježim se

U emisiji „PopTok“ autora i voditelja Pera Jovovića na Nova. rs Aleksej Bjelogrlić je govorio o ovom ostvarenju, o svojim počecima, zašto je godinama „bežao“ od glumačkog poziva, kako gleda na rezultate nedavnih izbora i proteste koji su usledili.

„Reč ‘apolitičan’ je postala aktuelna kod nas tokom poslednjih nekoliko godina, a kada je čujem naježim se” kaže u razgovoru za PopTok dodajući da ovo nisu bili pravi izbori.

“Mislim da ovo nisu ni bili izbori jer ako jesu, onda za prave treba smisliti neki drugi naziv. Toliko sam razočaran svime, a pogotovom tom krađom za koju verujem da se dogodila, ne zato što je to neko tako rekao, već zato što mi tako razum i građanska svest govore. Nisam kivan samo zbog toga, već su me svi politički akteri toliko iznervirali. Međutim, bio sam ispred gradske skupštine sa istim tim ljudima koji me nerviraju.“ konstatuje Aleksej Bjelogrlić.

Prema njegovim rečima bez obzira na to koliko bili razočarani moramo da učestvujemo, da menjamo i verujemo

„Mislim da koliko god da smo razočarani opet moramo da smo tu. Moramo da se menjamo, da verujemo. Ova vlast je došla 2012. godine, tada sam ušao u pubertet, kada se i rađa neka politička svest. Sećam se 2016. godine, kada su bili oni prvi protesti koje je orgnizovao „Ne davimo Beograd“, na to nisam išao, ali jesam naredne godine – na studentske proteste nakon predsedničkih izbora. Ja sam od tada, pa preko protesta ‘1 od 5 miliona’, pa julskih protesta, pa ‘Srbija protiv nasilja’, gotovo neprestano na ulici. To mi je više od trećine života. Imam drugare koji su se od skoro probudili, a oni mi sada govore ‘jesmo ti rekli da ne treba izlaziti na ulicu, evo ništa se nije desilo ni nakon izbora’. Ja mislim da svi možemo i moramo da izlazimo na ulicu, pogotovo ako si mlad čovek i želiš da imaš neku svest. Mislim i da kao mladi imamo patriotsku dužnost, to je moralna i društvena obaveza.“ objašnjava Aleksej Bjelogrlić.

Upitan da li umetnost budi građansku svest odgovara:

„Mi i na fakultetu čitamo dosta, imamo predmet svetska drama, i dosta se bavimo sobom. I pozorište ti diže svest, tako da je odgovor da – apsolutno.“