Knjiga je najotpornija tehnologija koju imamao: Aleksej Kišjuhas otvorio 16. Međunarodni sajam Biblioteke XX vek

Ispred Biblioteke XX vek i u ime CZKD Ivan Čolović, osnivač i urednik ove izdavačke kuće, pozdravio je posetioce koji na sajam uporno dolaze već 16 godina, ali i one koji prisustvuju sajmu po prvi put.

On se pohvalio da je između dva sajma Biblioteka XX vek dobila nekoliko izvanrednih novih saradnika i autora, ali, na žalost, pre kratkog vremena izgubila jednog od najvećih i najvažnijih – lingvistu, humanistu i velikog borca protiv manipulacija u jeziku Ranka Bugarskog.

Čolović je potom pozvao prisutne da počast i priznanje velikom autoru Ranku Bugarskom i njegovom delu odaju minutom aplauza i sala CZKD-a odjeknula je pljeskom dlanova.

Sajam je svečano otvorio Aleksej Kišjuhas, sociolog i kolumnista Danasa. On je istakao da je bespredmetno govoriti o značaju koji Biblioteka XX vek ima za sve i da pamti veliki broj knjiga iz bibloteke svoga oca koje pripadaju Biblioteci XX vek, među kojima su i knjige Ranka Bugarskog.

– U eri sveopšte digitalizacije društva, medija, informacija… knjiga je jedna vrsta najuspešnije ili najotpornije tehnologije kakvu imamao. Niz papira skupljenih i povezanih u određene korice i nekih žvrljotina koje nazivamo slovima unutar toga, mnogo su otpornija, mnogo tvrđa i jača tehnologija od svih promena koje su se dogodile do sada. Ko može da garantuje da će format koji nazivamo PDF postojati za 20 godina. Knjige će postojati. Mislim da je to jedna trajna vrednost Biblioteke XX vek koja postoji sve ovo vreme i vrlo hrabro u nezgodnim vremenima – kao da su ikada bila drugačija – istrajava, organizuje i prevodi… Da ne dužim da bismo se mi družili – Proglašavam ovaj sajam otvorenim – kazao je Kišjuhas.

Potom je usledila reč istoričara Slobodana Mandića, urednika sajta Biblioteke XX vek, koji je predstavio njihove novitete. Na sajmu je prvi put izloženo šest novih novi izdanja: „Homer i Huso“ Alberta B. Lorda, „Prodor u srce sakraliziranog zločina“ Branka Sekulića, „Programirani zaborav“ Dragana Markovine, „Rat sećenja u Srbiji 1989-1990“, „Ukrajinske vinjete“ Mitje Velikonje i „Kritička leksikografija“ urednika Vojka Gorjanca.

Zatim su prisutni od Dragana Protića Prote iz Umetničke grupe Škart čuli kako je protekla velika zajednička humanitarna akcija zahvaljujući kojoj je više hiljada izdanja Biblioteke XX vek stiglo na mnoga mesta poput biblioteka i kulturnih centara širom Srbije i regiona.

Muzičko iznenađenje je priredio hor Horkestar, a za kraj se odigrala i tradicionalna sajamska lutrija. Brojeve sajamske tombole srećnih dobitnika izvlačili su iz šešira Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava. Prema rečima Čolovića, brojevi za tombolu su se i ovog sajma kupovali po misionarski i 16 godina nepromenjenoj ceni od 50 dinara.

Pored koktela, tombole i knjiga koje su se našle na štandu u CZKD-u, veče je ulepšao i hor Horkestar, čiji su članovi izvodili muziku noseći na sebi ispisane poruke svojih pesama. Marija Nikolić (DJ Časna sestra) multiinstrumentalistkinja i dirigentkinja hora Horkestar kazala je za Danas da je za njih nastup na otvaranju Međunarodnog sajma Biblioteke XX vek velika čast, jer ova institucija predstavlja ne samo bogatstvo književnog stvaralaštva, već i prostor za intelektualnu i društvenu dekontaminaciju.

– Naša izvedba je bila u aktivističkom duhu, sa parolama koje nose poruke naših pesama, čime smo želeli da pošaljemo jaku poruku o društvenoj odgovornosti i angažmanu. Izveli smo pesme „Sinoć si sanjao da si pas“, „Mlad čovek“ i „Sutra“, čije stihove smatramo izuzetno važnim u današnjem vremenu. Poruke koje smo poneli sa sobom, poput „Ruke se ne boje“ i „Pokupi govno sa ulice“, odražavaju našu želju da podstaknemo publiku na razmišljanje o svakodnevnom aktivizmu i promenama koje svako od nas može da doprinese – kazala je Nikolić.