Ana Frangovska povodom izložbe “Iskustvo pejzaža”: Presek ekologije i korporativnog imperijalizma naglašava degradaciju životne sredine

Ovu izložbu su ko-kustosirale dr Ana Frangovska, viša kustoskinja Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, i dr Sanja Kojić Mladenov, muzejska savetnica iz MSUV, te je čitav projekat i dobar primer regionalne saradnje u domenu vizualnih umetnosti.

Sama izložba “Iskustvo pejzaža” je multimedijalni projekat u čijem fokusu je “istraživanje arheologije prostora, slojevitosti napuštenih i zapuštenih predela unutar kolektivne kulture sećanja/memorije i oživljavanje prisustva neprisutnog, te njihovog pozicioniranja u novi kontekst.“

O izložbi i umetnicima iz Severne Makedonije koji su u njoj učestvovali, razgovaramo sa kustoskinjom Anom Frangovskom.

Koji su to esencijalni umetnički kvaliteti Roberta Jankuloskog i Monike Motevske, sa čijim radovima ćemo se upoznati na izložbi u Novom Sadu?

Kada pričamo o živopisnoj tapiseriji makedonske savremene umjetnosti, u konkretnom slučaju preko izložbe „Landscape experience” nalazimo se na pragu izvanrednog putovanja, vođenog vizijom ovih umetnika. Njihova dela, duboko ukorenjena u ličnim i kolektivnim narativima, nude ubedljiv dijalog između prošlosti i sadašnjosti, direktnog i indirektnog govora, između koncepta i vizualizacije.
Fotografija Roberta Jankuloski nije samo čin snimanja slika, već i pažljivog procesa komponovanja simfonija svetlosti i senke. Svaka fotografija je testament njegovom dubokom razumevanju arhitektonskih oblika, anatomije ljudi, prostorni kontekst, gde je intergrafija linija i uglova nadilazila svakodnevno da otkrije skrivene harmonije. Opus Jankuloskog je poigrantno istraživanje memorije i vremena. Njegov rad često u dubini antropologije, sociologije, politike i istorije, arhivira trenutke koji bi inače izblijedeli u nesigurnost. Kroz njegovo sočivo, efemerno postaje večno, zaboravljena relikvija transformiše se u snažan simbol izdržljivosti i identiteta.

Dok su njegove teme duboko lokalne, umetnost Jankuloskog prevazilazi granice. Njegove izložbe govore o njegovoj sposobnosti da komuniciraju univerzalne istine kroz specifičnosti lokalne kulture. Njegove fotografije ne samo da dokumentuju, ali pozivaju gledaoce u dijalog, izazovu ih da vide izvan površine i bave se osnovnim narativima.

Monika Motevska je multidisciplinarna umetnica. Njeni radovi su puni procesa hvatanjem dinamizma samog života, samog egzistencijalizma. Svoje likovno-konceptualno umeće Moteska pokazuje pre svega u klasičnim oblicima vizuelnog izražavanja (crtanje i slikanje kao alfa i omega likovnog izraza), a potom i u izazovima koje nudi takozvane nove medijske discipline, u kojima dolazi do veštine konceptualnog mišljenja, manipulisanja prostorom, reinterpretacije gotovih objekata i njihovo stavljanja u novu funkciju, zvuka, pokreta, kadriranja, senzacije, igre svetlosti i senke itd. Kroz mikrokosmos Monika Moteska predstavlja probleme vezane za makrokosmos, kroz male, intimne i naizgled obične narative, dotiče se univerzalnih i humanističkih diskursa.

Specifična uloga Moteskinog rada je da produbi odnose povezanosti prirode, čoveka i društva. U njenim radovima sa slojevitim nivoima interpretacija i interpretacija, na naizgled nenametljiv i neposredan način, uz prisustvo kritike i cinizma, i izuzetnu dominaciju likovne i vizuelne erudicije, egzistencijalizam se argumentuje iz svojih najrazličitijih perspektiva, politike, etike, filozofija, rad/akcija, istorija i identitet, smrt.

Zajednički radovi Jankuloskog i Moteske, poput „Landscape Experience“, bave se stvarnošću na izrazito arhivski način, jer se, da parafraziram Fostera, „oslanjaju na neformalne arhive, ali ih i proizvode, i to na način koji naglašava prirodu svih arhivskih materijala koji su pronađeni, ali još uvek konstruisani; činjenično ali fiktivno; javno ali privatno“, otvarajući tako pitanje javnosti ili privatnosti arhiva, njihove dostupnosti, elitizma, jedinstvenosti i promenljivosti (varijabilnosti) u zavisnosti od potreba vladinih politika, a sa stvarnošću i egzistencijalnom sadašnjošću kao kritički izgovor ili stvaralački modus sadašnjosti.

Koje su to dodirne tačke i zajednička razmišljanja sa vašom koleginicom Sanjom Kojić Mladenov, koje su presudno doprinele kreiranju ove izložbe i postavke na Bijenalu u Veneciji?

Saradnja sa Sanjom Kojić Mladenov bila je jako značajna u konteksualizovanju i svakako savetodavna u izvođenju radova Roberta Jankuloskog i Monike Moteske u prvi plan. Naša zajednička vizija i komplementarni pristupi odigrali su ključnu ulogu u kustosiranju i afirmisanju ove izložbe i njenom uspešnom predstavljanju na Venecijanskom bijenalu.

Evo ključnih elemenata i zajedničkih filozofija koji su doprineli ovom dostignuću: važnost kulturnog nasleđa u savremenom izrazu; održavanje dijaloga sa istorijom (ovakav pristup je evidentan u delima Jankuloskog i Moteske, koji kroz svoju umetnost istražuju istorijske narative i lične identitete); istraživanje pamćenja i identiteta (kolektivni i lični narativi), kustoska sinergija u estetskoj i konceptualnoj harmoniji (važnost stvaranja kohezivnog narativa koji poboljšava iskustvo gledaoca, omogućavajući snažnim slikama i temama u delima Jankuloskog i Moteske da duboko odjeknu kod publike); multidisciplinarni pristup; posvećenost međukulturalnom dijalogu i horizontalnim globalnim problemima itd.

Kakve utiske nosite sa Bijenala i kako ste zadovoljni kritičkom recepcijom spram Paviljona Severne Makedonije, odnosno reakcijama javnosti i publike?

Paviljon Severne Makedonije je pohvaljen zbog dubokih i refleksivnih tema, posebno zbog istraživanja sećanja, identiteta i kulturnog nasleđa. Radovi Roberta Jankuloskog i Monike Moteske posebno su dobro rezonovali sa sveobuhvatnim temama Bijenala, nudeći jedinstvenu perspektivu ukorenjenu u makedonskoj kulturi i istoriji. Prezentacija paviljona je zapažena po snažnom vizuelnom i emocionalnom uticaju. Vizuelno snažne fotografije, dinamične i stresne video instalacije, kako i same prostorne aglomeracije – instalacije pružile su ubedljiv kontrast koji je zaokupio i publiku i kritičare. Naše kustosiranje je pak obezbedilo kohezivan i moćan narativ.

Očekuje se da će uspeh na Bijenalu imati trajne efekte, otvarajući dalje mogućnosti za makedonske umetnike i kustose na međunarodnoj sceni. Takođe postavlja visoke standarde za buduće učešće u svetskim umetničkim događajima Ukratko, utisci sa Venecijanskog bijenala 2022. i prijema paviljona Severne Makedonije bili su izuzetno pozitivni.

„Pitanja koja umetnici postavljaju direktno su usmerena na povezanost ekologije sa korporativnim imperijalizmom“, navodi se u tekstu o izložbi. Kako vi vidite ovo pitanje u relaciji između globalnog i lokalnog?

U globali, presek ekologije i korporativnog imperijalizma naglašava degradaciju životne sredine koju izazivaju velike multinacionalne korporacije i eksploatatorske prakse, koje često prate ekonomsku globalizaciju. U eks-Ju regionu i Severnoj Makedoniji, ova pitanja su podjednako relevantna. Nasleđe industrijalizacije i tekući uticaj stranih investicija i korporativnih aktivnosti na lokalno okruženje su ključne teme. Umetnici u ovom regionu mogu ponuditi jedinstven uvid u to kako globalne korporativne prakse utiču na lokalnu ekologiju i zajednice. Rešavanje ovih pitanja zahteva nijansirano razumevanje koje kombinuje globalnu svest sa lokalnim specifičnostima. Isticanjem lokalnih studija slučaja i ličnih narativa, umetnici mogu premostiti jaz između globalnog diskursa i lokalne stvarnosti, naglašavajući potrebu za održivim praksama i korporativnom odgovornošću.

Sa druge strane, spram mogućnosti globalne promene u širem smislu – koliko je regionalna umetnička scena spremna da da odgovor na ova pitanja i kako ocenjujete njene domete u promišljanju ovih tema?

Regionalna umetnička scena je pokazala rastući kapacitet da se bavi ovim globalnim pitanjima. Postoji živa zajednica umetnika, kustosa i kulturnih praktičara koji su sve više svesni ovih tema i reaguju na njih. Međutim, spremnost regionalne umetničke scene zavisi i od institucionalne podrške. Galerije, muzeji i kulturne institucije treba da daju prioritet ovim temama i da obezbede platforme za umetnike da istraže i predstave svoj rad. Prekogranična saradnja i razmena unutar regiona i šire mogu poboljšati sposobnost regionalne umetničke scene da se bavi ovim pitanjima. Učešćem u međunarodnim dijalozima i izložbama, regionalni umetnici mogu doprineti i imati koristi od globalnog diskursa.