Andrej Ivanji, sin Ivana Ivanjija: Obavio je posao i otišao pod svojim uslovima 1Foto : Foto: N1/printscreen Foto: FoNet/Milica Vučković

Od Ivana Ivanjija, književnika, prevodioca, „deteta naše epohe“, koji je preminuo juče u 96 godini oprostio se njegov sin Andrej Ivanji, novinar Vremena.

On je na svom Fejsbuk profilu naveo da je njegov otac otišao pod svojim uslovima, kao i da mu deca, unuci i praunuci malo zameraju što nije doživeo stotu.

Ivan Ivanji je otišao pod svojim uslovima. Blagoslovio je naslovnu stranu za svoju novu knjigu koju objavljuje Laguna pod naslovom “Bilo jednom u Jugoslaviji”, imao književno veče u vajmarskom pozorištu, otvorio Muzej prinudnog rada u Vajmaru, dao sijaset intervjua za nemačke medije, večerao špargle i popio belo vino u Geteovoj omiljenoj kafani “Beli labud”, pričao o svom belom labudu Dragani, otišao u Hitlerov omiljeni hotel “Elephant” gde je fireru u inat voleo da odseda, legao u krevet i zaspao, ovog puta zauvek, i to na Dan pobede nad fašizmom 9. maja 2024. u 96. godini, u gradu u koji su ga nacisti bili deportovali pre tačno 80 godina sa namerom da ga ubiju. Bio je obavio posao. Njegovo dvoje dece, četvoro unuka i troje praunuka malo mu zameraju što nije doživeo stotu. Ali, šta da se radi, uvek je bio svojeglav“, napisao je Andrej Ivanji.

Ivan Ivanji rođen je 24. januara 1929. godine u Zrenjaninu, u jevrejskoj lekarskoj porodici.

Roditelje su mu ubili ubrzo nakon nemačke okupacije 1941. godine.

On je preživeo nacističke koncentracione logore Aušvic i Buhenvald.

Kasnije je pisao o „svom lepom životu u paklu“.

Ivan Ivanji je napisao 26 romana, neke izvorno na srpskom, neke na nemačkom, tri zbirke pripovedaka, tri knjige poezije, pisao je drame, knjige za decu, memoare, eseje…

Na nemački je, pored ostalih, prevodio Kiša i Albaharija, sa nemačkog Brehta, Borherta, Grasa, Bela, Encensbergera, Jaspersa.

Prevodio je mađarsku poeziju na srpski.

Radio je kao nastavnik nacrtne geometrije, kao novinar, bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu, zamenik upravnika Narodnog pozorišta, Titov prevodilac za nemački jezik.

Gostovao je, kako je sam govorio, u diplomatiji kao ataše za kulturu i štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Bonu od 1974. do 1978. godine.

Do raspada SFRJ bio je generalni sekretar Saveza književnika Jugoslavije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari