Andrej Josifovski alias Pijanista: Vlada mrak, a doba je zlatno

Podsetimo, reč je o skulpturi „Keep light“ u vidu svetlećeg falusa, koja je prošlog petka postavljena ispred zdanja Skupštine grada i koja je brzo dospela u žižu medijske pažnje izazvavši veliki broj uglavnom pozitivnih reakcija:

„Keep light! Sve je rečeno. Bravo! „, bio je jedan od najčešćih komentara. „Skulptura se može nazvati Stvar je ukrućena i narodu upućena“, predložio je Milan Damljanović. „Hoće li svirati?“, pitao se drugi naš sugrađanin. „Bravo, care! To je baš taj naš nivo“, konstatovao je čitalac Danasa potpisan kao tinejdžer, dok je košarkaš Miroslav Raduljica na Instagramu poručio „oKITIte Beograd“.

Josifovski je objasnio da je njegov rad nastao kao izraz bunta i opomena ovdašnjem društvu na sve probleme koji nas okružuju. Skulptura „Keep light“, prema njegovim rečima, pripada ciklusu „Zlatno doba“ i izvedena je u stilu novogodišnjih ukrasa kojima je poslednjih godina preplavljen Beograd i na koje gradska vlast baca novac. Zbog toga će, kako je već najavio, ova skulptura biti ponuđena na onlajn aukciji zakazanoj za 24. decembar, a sredstva od prodaje biće uplaćena u humanitarne svrhe, za lečenje dece. Na pitanje Danasa da li će na aukciju pozvati poznate ličnosti Andrej Josifovski odgovara da su na događaj pozvani svi ljubitelji umetnosti, a pre svega ljudi otvorenog srca. „Njima će  vrata biti širom otvorena“, poručuje Josifovski.

* Bilo je mnogo komentara i reakcija na vaš poslednji rad „Keep light“. Da li biste izdvojili neki?

– Zaista je bilo puno komentara, kao da su ljudi odjednom progledali, a jedan, koji je nacrtao i napisao Goran Novakov, zapao mi je za oko, onako direktan: „Na rasvete svoje mnogi žalu se, jedino Beograđani mogu da FALU SE!“

* Izjavili ste da ste pomalo razočarani što vaši raniji radovi nisu bili toliko primećeni kao ovaj, da ovde ljudi jače reaguju na banalnu dosetku. Imate li ideju zašto je to tako, da li možda samo direktna poruka danas može da probudi umoran i iscrpljen narod?

– Potrebno je ipak vreme da bi se došlo do potpunog doživljaja nečega, što se ponekad čini da nam je nadohvat ruke. Očigledno je da je svejedno kakve su lampice, ali nije svejedno šta ukrašavaju i sa koje se strane posmatraju.

* Primetila sam grupicu ljudi pre postavljanja rada, da li su oni vaša podrška koja vas prati?

– Grupica je bila mala ali odabrana, ja bih rekao da je to bila prethodnica. U svakom slučaju, i meni je puno značilo da su bili tu.

* Šta mislite da bi se desilo sa skulpturom da je ostala ispred Skupštine grada?

– Da je eksponat ostao tu, verujem da bi se hrabro držao, jer nije on tek bilo koji, on je zlata vredan i u mraku svetli. Pa i ako bi se našao neko ko bi mu nauditi hteo, on bi se već nekako izvukao jer on je oličenje iskonske mudrosti, začete još s početka vremena. Jednom rečju, njemu se ništa više ne bi moglo do pretopiti ga, ali bi se on onda izlio u snove.

* U teorijskoj eksplikaciji vašeg rada stoji između ostalog da je on opomena za sve probleme u ovom društvu. Iako je to dugačak spisak, kako ste već rekli, koji problem je prema vašem mišljenju ključan?

– Ključni problem je taj što vlada mrak, a doba je zlatno i što je to bolna istina. Zbog toga je skulptura i dobila naziv „Keep light“, ne bi li zlato povratilo svoj stari sjaj. Ja verujem da će se to i desiti, jer mora se verovati, ako želimo da se to nešto zaista i desi. Ma kako to delovalo neverovatno, čuda se ipak dešavaju, naše je samo da upalimo svetlo.

* Mnogo se komentariše još jedna skulptura, spomenik Stefanu Nemanji.

– On se vekovima probijao kroz katakombe zaborava, verno prateći svoju zvezdu vodilju. Svakim korakom postajao je sve veći i veći. Sada je konačno na svom odredištu i još uvek raste, a koliki će konačno biti, to bi mogla znati samo gradonačelnikova desna ruka.

* Preslišavala vas je policija kad ste postavili rad. Ocenili ste njihovo ponašanje izrazito kulturnim. Moglo bi se reći i da bi ih sprečavanje postavljanja skulpture dovelo u komičnu relaciju sa „svetlećim falusom“. Žalite li možda malo što vaš rad nije dobio tu vrstu nadgradnje?

– Ni policija nije više ono što je bila, očigledno je da se njihovo držanje znatno popravilo. Uostalom, i njihovo je sada da ne sprečavaju umetnost nego da se u njoj  ističu. Takav je trend odozgo. Sam eksponat, rekao bih, ostavlja utisak uzvišenosti i strogoće, te se možda zbog toga nije sprečavala njegova postavka. Tako velike stvari, inače, po pravilu dolaze odozgo. Ko je onda lud da se igra glavom, a pogotovo što je i eksponat tako glavat i svestran.

* Vaš otac je bio uzbunjivač kao doktor u Hitnoj pomoći u vezi sa aferom „trgovina smrću“. Da li ste od njega nasledili bundžijski duh?

– Moj otac nikako ne bi želeo da se moje stvaralaštvo povezuje sa njegovim stradalništvom, ali, ipak, krv nije voda.

Indignacija

* Sa organima komunalnog reda ste se sreli i prilikom vraćanja rada u Galeriju „Neon“. Kako je izgledao taj susret?

– Komunalni organ je došao ko naručen, taman kada je za to kucnuo čas, i bio je potpuno spreman za akciju. Mi smo mu se suprotstavili indignacijom, tako da je on na kraju odustao, jer su mu starije, prosvećene kolege objasnile da je ta vrsta odbrane latinskog porekla i svakako njemu strana. Otišao je praznih ruku, ali su mu se oči zasitile lepote izloženog eksponata. Tako smo i mi ispali fer, jer mu nismo naplatili gledanje.