Andrić nam je preko potreban

Povodom ovog skupa Biblioteka i Arhiv SANU priredili su prigodne izložbe o Andriću, a učesnike i zvanice na svečanom otvaranju u ime državnih vlasti pozdravili su predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević. Na otvaranju u ime SANU govorili su njen predsednik Vladimir S. Kostić i prvi čovek Odbora za organizaciju ovog skupa Miro Vuksanović.

Prema rečima akademika Kostića, skup u SANU „po svojoj strukturi ukazuje na ozbiljnu nameru organizatora da ostane u okvirima naučnog sagledavanja i kritičkog osvrtanja na književnost Ive Andrića“, koji je „već 91 godinu član SANU – od 1926, kao dopisni, a od 1939. kao stalni ili ‘pravi’ član“. Podsećajući na Borhesovu priču o Funesu, čoveku koji se seća svega – svake rečenice i reči koju je čuo i svakog lista koji je video na svakom drvetu, ali je uprkos svemu potpuni idiot, jer nema sposobnost da bira i odbacuje, Kostić je ukazao da „kultura podrazumeva sposobnost ne samo da odbacimo ono što nije neophodno, već da – više od toga – izaberemo ono što nam je preko potrebno“.

– Današnjim sastankom mi taj izbor činimo javno i obznanjujemo: Andrić nam je preko potreban. Ovi izbori, ma kako izgledali uzaludni u sumraku Gutenbergove galaksije, još su užasno važni. Zato i ovaj sastanak u SANU ima, ako ne ilegalan karakter spram sve same nebezopasne banalnosti kojom odiše svakodnevica, karakter alternativnog pokreta otpora onim tokovima koje je Andrić programski prepoznao da ‘ne služe čoveku i čovečnosti’ – poručio je prvi čovek SANU.

Akademik Miro Vuksanović je u izlaganju „Andrićevi susreti sa rečima“ izneo „sažet izveštaj o tome kako je Ivo Andrić pisao o rečima, o srpskim na srpskom, čija je književna reč progovorila na pedesetak jezika“. Sledeći Andrićeve „Znakove pored puta“, Vuksanović je pokušao da „prenošenjem Andrićevih zapisa o rečima delimično pokaže šta bi mogao da ima njegov ‘Večiti kalendar maternjeg jezika’, koji je želeo da sastavi pred kraj života, ali je ostao u nagoveštaju“.

Govoreći o delu Ive Andrića Maja Gojković je na otvaranju skupa u SANU, između ostalog, rekla da se Andrićeve knjige pokazuju „da nas je on bolje poznavao nego što mi sami znamo o sebi“, te da se „ubraja u velikane kojima se uvek vraćamo, otkrivajući nove ideje i misli“.

SANU je povodom 125. godišnjice Andrićevog rođenja ove jeseni organizovala i Svečanu akademiju 13. oktobra, knjižara u zgradi Akademije, na uglu ulica Kneza Mihaila i Đure Daničića, dobila je ime „Ivo Andrić“, objavila je brošuru „Ivo Andrić i SANU“, u kojoj su uz naslovni tekst dopisnog člana Akademije Zlate Bojović objavljeni Andrićeva pristupna beseda „O Vuku kao piscu“ iz 1946, govor Aleksandra Belića prilikom Andrićevog proglašenja za redovnog člana Akademije 1945, nekrolog Erika Koša povodom Andrićeve smrti 1975, kao i fotografije važnih rukopisa i dokument za rad „jedinog nobelovca među Južnim Slovenima“.

Čestit izbor

Kulturni centar Srbije u Pekingu, koji Ministarstvo kulture i informisanja planira da otvori sredinom februara 2018, nosiće ime Ive Andrića, najavio je danas u SANU ministar Vladan Vukosavljević. On je podsetio da se iste godine kad i Andrić rodio i nekadašnji „najveći sin naših naroda i narodnosti“ Josip Broz. „Ta u istoriji znamenita 1892. godina dala je dva najveća sina naših naroda i narodnosti. Na nama je da izaberemo i pozlatimo ko je od njih najveći. Ovaj skup u SANU je čestit izbor“, rekao je ministar Vukosavljević.