Ani Erno ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Francuska spisateljica Eni Erno rođena je 1940. godine i odrasla je u malom gradu Iveto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafić. Živela je u siromašnom okruženju, ali njeni rodtelji su uspeli da se iz siromaštva izvuku u „buržoaski život“.

Njen rad se uglavnom bavi njenom ruralnom pozadinom i pokušava da proširi granice književnosti izvan fikcije u užem smislu. Uprkos svom klasičnom, karakterističnom stilu, ona izjavljuje da je „sama po sebi etnolog“, a ne pisac beletristike.

Na francuskoj književnoj sceni je debitovala romanom „Očišćeni“ 1974. godine, a prvi veliki književni iskorak napravila je romanom „Muško mesto“ 1983. godine.

BREAKING NEWS:
The 2022 #NobelPrize in Literature is awarded to the French author Annie Ernaux “for the courage and clinical acuity with which she uncovers the roots, estrangements and collective restraints of personal memory.” pic.twitter.com/D9yAvki1LL

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 6, 2022

„Na oskudnih sto stranica proizvela je nepristrasan portret svog oca i čitavog društvenog miljea koji ga je u osnovi formirao. Portret je koristio njenu razvijajuću suzdržanu i etički motivisanu estetiku, gde je njen stil iskovan čvrsto i transparentno. Označio je seriju autobiografskih proznih dela jedan korak dalje od imaginarnih svetova fikcije. Čak i ako i dalje postoji narativni glas, on je neutralan i koliko god je to moguće anonimizovan. Štaviše, Erno je unela refleksije o svom pisanju, gde se distancira od „poezije sećanja” i zagovara une ecriture ploču: jednostavno pisanje koje u solidarnosti sa ocem pokazuje njegov svet i njegov jezik. Koncept ecriture ploča je povezan sa le nouveau roman u Francuskoj iz 1950-ih i težnjom ka onome što je Rolan Bart nazvao „nultim stepenom pisanja“. Međutim, u Ernoovom jeziku postoji i važna politička dimenzija. Njeno pisanje je uvek u senci osećanja izdaje društvenog sloja iz kojeg napušta. Ona je rekla da je pisanje politički čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. I u tu svrhu ona koristi jezik kao „nož“, kako ga ona naziva, da pokida veo mašte. U ovoj nasilnoj, ali čednoj ambiciji da otkrije istinu, ona je takođe naslednica Žan-Žaka Rusoa“, navodi se u obrazloženju akademije.

Jedan od njenih najuspešnijih romana je „Dešava se“ iz 2000. godine. Roman se u prvom licu bavi ilegalnim abortusom 23-godišnje pripovedačice.

Ani Erno, kako kaže Švedska kraljevska akademija, očigledno veruje u oslobađajuću snagu pisanja.

„Njen rad je nazvan beskompromisnim i napisan jednostavnim jezikom, očišćenim. A kada ona sa velikom hrabrošću i kliničkom oštrinom otkriva agoniju iskustva časa, opisujući stid, poniženje, ljubomoru ili nesposobnost da vidi ko si, postigla je nešto vredno divljenja i izdržljivo“, navodi Švedska kraljevska akademija.

Prošle godine je ovu nagradu dobio engleski pisac poreklom sa Zanzibara Abdulrazak Gurna, a godinu dana pre njega nagrađena je američka pesnikinja Luiz Glik.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.