Milan Milosavljević, producent Balkanime – evropskog festivala animiranog filma koji počinje danas i traje do 10. oktobra u Domu kulture studentski grad, u razgovoru za Danas podseća da animacija još uvek „nema zvanični broj“ da je osma, sedma ili deveta umetnost, ali da je svejedno postala dominantna u svim medijima. Na ovim prostorima, pažnja ovoj umetničkoj disciplini posvećena je zahvaljujući pre svega profesoru Nikoli Majdaku (1927-2013), koji je tvorac Balkanime i njen prvi umetnički direktor.
* S kojim ciljem je osnovana Balkanima i kako su izgledali počeci ove manifestacije?
– Balkanima je prevashodno osnovna sa ciljem da podrži razvoj srpske scene animiranog filma ali i da autore sa prostora Balkana uključi u savremene tokove i tendencije ove umetničke forme. Ideja za osnivanje potekla je od profesora Nikole Majdaka, jednog od pionira domaćeg animiranog filma, svetski priznatog autora na ovom polju sa neobično duhovitim i provokativnim pristupom u svojim crtanim delima. Kako ideja može da preživi test vremena, nakon skoro tri decenije od njenog nastanka, prilika za realizaciju pojavila se 2004. godine u Akademskom filmskom centru Doma kulture Studentski grad na Novom Beogradu. Od tada, Dom kulture je pravi dom Balkanime.
* Šta očekuje publiku na ovogodišnjoj ,12. Balkanimi?
– U kvantitativnom smislu, publika će imati prilike da pogleda više od 100 kratkometražnih animacija iz 28 evropskih zemalja. U kvalitativnom, to su ujedno i najbolji animirani filmovi u dve prethodne godine, koji su dominirali na festivalima animacije od Hirošime, Anesija do Otave. Država-gost ovogodišnjeg izdanje je Slovenija, koja će se predstaviti retrospektivnom izložbom ilustracija, stripova i animacija autora Dušana Kastelica na samom otvaranju u utorak 6. oktobra, a pored njegovih filmova biće prikazan i program pod nazivom „Ima nade!“ sa recentnim radovima mladih slovenačkih autora. Nensi Deni-Felps iz Belgije (novinarka, istoričarka animacije i producent muzike za animirane filmove), koja će zajedno sa Dušanom Kastelicem učestvovati u radu međunarodnog žirija za takmičarske filmove, održaće zanimljiv master klas o muzici i animiranom filmu. Treći član žirija, renomirani domaći ilustrator Boban Savić Geto, otvoriće se svoju izložbu radova „Dobrodošli u GETO 4“, takođe danas u Maloj galeriji DKSG od 19 časova. Animirani filmovi studenata evropskih filmskih škola, o kojima će odlučivati poseban međunarodni žiri, biće prikazani u četiri večernja takmičarska programa. Obeležićemo i sedam decenija animacije Grčke programom filmova iz prethodnih godina, a za najmlađu publiku biće upriličen program dečijih animacija u subotu, 10. oktobra. Miloš Tomić, ekstravagantni domaći umetnik i član selekcione komisije, biće mentor radionice stop-trik animacije.
* Kako biste opisali poziciju animiranog filma u svetu i kod nas?
– Animacija je postala dominantna, ne samo kao deo filmske umetnosti i industrije, već i u sferi televizijskih i internet medija uz, naravno, samostalan razvoj u okviru industrije kompjuterskih video igara. Ta činjenica je više odmogla nego pomogla razvoju animacije kao autohtone umetničke forme, ali sa druge strane, broj akademija i fakulteta na kojima možete da izučavate animaciju se drastično povećao. Festivali i internet su jedina preostala mesta na kojima možete pogledati animirani film, koji bi ujedno mogao da se svede pod kategoriju umetnički. Svedoci smo da ne samo televizijski već i regularni bioskopski repertoarski programi sve više postaju mesta za striktno komercijalne projekte. Ipak, države sa dugom tradicijom u sferi animacije, poput Francuske, Rusije, Japana, SAD-a ili Hrvatske, nalaze načina i dalje podržavaju scenu autorske animacije. Srbija, sa druge strane, u periodu bivše Jugoslavije, nije bila centar produkcije animiranih filmova te čini se da je situacija i danas slična. U toku godine, na konkursima Filmskog centra Srbije za stimulaciju proizvodnje animiranih filmova, u proseku, finansijski budu podržana tri do četiri projekta. Aleksa Gajić je uspeo da sa svojom ekipom realizuje prvi deo dugometražnog animiranog filma „Technotise – Edit i ja“, 2009. godine, a svi se nadamo da će i drugi deo filma biti realizovan u sledećih godinu ili dve. Koprodukcije su očigledna rešenja za mogućnost zatvaranja budžetske konstrukcije animiranih projekata. Trenutno takav trend vlada u čitavoj Evropi a i šire. Pomoć je neophodna, ali i dobre ideje za realizaciju, kako bi filmovi bili konkurentni na svetskom nivou.
* Šta preporučujete da se pogleda na ovogodišnjem festivalu i zašto?
– Sva četiri takmičarska programa, kako studentskih tako i autorskih animiranih filmova. Pored proverenih majstora, poput Prita Parna, estonskog velikana animacije još iz vremena SSSR-a ili Jeržija Kuće, žive legende poljske animacije, imaćete priliku da vidite animacije savremenih ili budućih velikana, poput Sintis Lundgren, Petre Zlonoge ili Kaspara Jancisa. Svi zainteresovani za studije animacije imaju priliku da pogledaju kako studenti realizuju svoje filmove tokom studija u najboljim evropskim školama.
Rubber Soul
– Na samom zatvaranju Balkanime, u subotu 10. oktobra, u sklopu muzičkog programa moći će da se čuje drugi deo konceptualnog multimedijalnog projekta „Rubber Soul“, autora Rastka Ćirića i Gorana Skrobonje sa ekipom postave benda „The Bestbeat“. Više od 20 autora i studenata iz Evrope biće gosti festivala. Svi ljubitelji animacije i pokretnih slika su dobrodošli da nam se pridruže a ulaz na sve programe je besplatan – rekao je Milosavljević.
Tri crtana filma DKSG
Akademski filmski centar Doma kulture Studentski grad trenutno producira tri kratkometražna animirana filma, sa tri autorke domaće animacije – Jelenom Bešir, Mirelom Srebrić i Ivom Ćirić. Filmove je finansirao Filmski centar Srbije i reč je o ostvarenjima realizovanim tehnikama lutka, 2D kompjuter i neobičnom spoju 2D/3D animacije. Milosavljević se nada da će sva tri filma u potpunosti biti realizovana tokom 2016. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
