Anja Alač: Iskrenost prema sebi treba gajiti

 U kratkom razgovoru za Danas tim povodom Anja govori o sumanutom trenutku u kome živimo, tome da li ga i na koji način umetnost (glume) potkazuje, te da li je život u kreativnom tandemu lakši ili ne.

* Kako vam se čini poruka Danasovog rođendanskog spota u kome je potrebno podvući nešto potpuno drugačije od uobičajenog? Dakle, umesto da ljudima objašnjavamo da nije sve kako izgleda, mi moramo da naglasimo da je sve upravo tako kako je. Kako smo stigli dotle da se stvarnost ne vidi?

– Sama ideja je smislena, duhovita, sa realizacijom u koju smo svi koji učestvujemo uložili energiju i trud. Kada ste zarobljeni u vrtlogu brzine i površnosti, sebičluk lako preuzme kormilo i zavlada laž. Svakom se dese u manjoj ili većoj meri pad i neuspeh, ali je od presudnog značaja iskrenost koju prema sebi treba gajiti i negovati. Ona je preduslov rasta, napretka i promene nabolje. Čovek se uvek menja, samo je pitanje u kom smeru izabere da to radi. Upravo o tome govori i poruka Danasovog spota. 

* Vi ste glumica, ali vaša umetnička profesija, za razliku od političke šmire koja se često pogrešno naziva glumom, svojim „pretvaranjem“ i fikcijom postoji zapravo da bi nam, kao i svaka prava umetnost okrivala istinu. Koliko je posebno umetnicima, glumcima, teško da opstaju u svetu koji čitav liči na loše pozorište?

– Dosta je teško umetnicima danas. Mislim da motivisanost za bavljenje kulturom i umetnošću u nekom trenutku mora prevladati lični interes inače postaje samo sebi svrha. Pitanje umetnosti je pitanje identiteta jedne nacije, utoliko je važnije čuvati je i davati joj se iskreno i posvećeno. 

* Pored sebe u životu imate još jednog umetnika, iz druge branše doduše, koji jasno, otvoreno i angažovano reaguje na pojave oko nas. Da li je to za vas podsticajno da i sami u svojoj umetnosti budete beskompromisni ili je možda čak i otežavajuća okolnost zbog koje može da trpi i vaša karijera?

– Svako sebi bira put kojim će ići i na njemu nailazi kako na uspone tako i na prepreke. Naši pozivi su drugačiji ali dosta srodni. Poverenje i podrška su ključni, a to nam ne manjka, sve drugo je manje važno.

* Široj publici postali ste poznati po jednoj hrvatskoj seriji. Koliko je vama, rođenim na samom kraju Jugoslavije, kulturni prostor ove zemlje još uvek važan i relevantan, i profesionalno, ali i lično?

 – Važan mi je. Iako sam bila dete kada se desio raspad Jugoslavije, moram da –priznam da sam jugonostalgična. Moj otac je iz Splita. Drago mi je što sam imala priliku da na samom početku karijere igram u Hrvatskoj, to je za mene bilo značajno iskustvo. Volela bih da i u budućnosti ponovo dobijem priliku za rad van granica Srbije. Potrebno je još nekoliko generacija edukovanih mladih ljudi koji neće zbog različitih nacionalnosti praviti probleme. Svaka vrsta razmene na prostoru bivše Jugoslavije je lekovita i važna.

* Vi ste, po standardima ove sredine, a posebno u profesionalnom smislu, još uvek mlada osoba i na počecima karijere, a samo vaš pozorišni angažman obuhvata dosta važnih tekstova, kako onih u teatrima za odrasle, tako i onih u teatrima za decu. Pravite li razliku u pristupu nastajanju predstava za jedne i za druge?

– Uvek sa istim angažmanom pristupam i jednim i drugim procesima. Nekad mi je bila teža jedna vrsta pozorišta a nekad druga. Svako bavljenje glumom iziskuje napor, trud, energiju i pre svega ljubav.