Anri Matis i Dejvid Hokni na Bijenalu umetnosti u Nici: Ponovo pronađeni raj

Sedamdesetak izloženih dela jasno ukazuju na međusobne uticaje i zajedničke tačke koje vezuju dva velika umetnika.
Eksponati pripadaju Fondaciji Matis, muzeju Pikaso u Parizu i Fondaciji Dejvid Hokni u Los Anđelesu.

Matis je umro 1954. Bio je predstavnik fovista. Ova grupa je osnovana u Parizu 1905. i predstavljala je prvi revolucionarni pokret u umetnosti dvadesetog veka.

Deformisane figure i jarke boje su osnovni izraz ovih umetnika. Iako je tipičan predstavnik pop-arta, Hokni je naginjao ka fovizmu, što jasno možemo uočiti na mnogim njegovim delima izloženim u Nici.

Hokni se oduvek divio Matisu i proveo mnogo vremena posmatrajući njegova dela. On je jednom rekao: “Crtanje nas uči da posmatramo. Što više crtamo, sve bolje uočavamo. To što vidimo prolazi kroz nas, stiže do mozga i tu ostaje urezano sve dok se taj impuls ne prenese direktno na ruku koja slika”.

Šetnja kroz izložbu počinje već na samom ulazu u muzej. Naspram Matisovog “Talasa” nalazi se Hoknijev “Bazen sa senkom”. Poređenje između te dve slike savršeno rezimira čitav dalji tok u koji uplovljavamo. U svakoj sali, ova dva slikara komuniciraju i bez pogovora dele umetnički kontekst, tako da možemo zaključiti da je Hokni na neki način Matisov naslednik.

Obojica su slikali autoportrete, pejzaže i aktove sa mnogo lakoće i bezbrižnosti.

NJihova dela sa sličnim temama i koloritom deluju frapantno na posmatrača, jer je umetnički postupak i prilaz zpanjujuće blizak. Uprkos toj sličnosti, njih dvojica imaju sopstveni veoma prepoznatljiv stil i specifičan način da nas odvedu do rajskih vrata prepunih svetlosti.

Prvi deo postavke je posvećen Hoknijevim poslednjim radovima «Fresh Flowers» koje je naslikao prošle godine u svojoj kući u Normandiji gde stanuje od 2020. Ovde se upoznajemo sa izuzetnim radovima koje je umetnik realizovao na tabletu.

Hokni se ovoj novoj tehnici posvetio još 2010. i od tada ne prestaje da je usavršava. Na svakom delu se vide pokreti četkicom, kao i male nepravilnosti koje on ne želi da prikrije već da ih istakne.

Hokni (82) je pre izvesnog vremena odlučio da napusti Los Anđeles, gde je živeo pedeset pet godina i da kupi kuću u Normandiji. «Pošto mi verovatno nije preostalo još mnogo vremena na ovom svetu, rešio sam da svoje poslednje dane proživim u Francuskoj. Želim samo da slikam, da gledam prirodu… ali, istovremeno i da dobro jedem. Hvala Bogu što je stvorio Normandiju! Francuzi zaista znaju da žive i da uživaju”, izjavio je kada je stigao u svoj novi dom.

Posle “Svežeg cveća” slede autoportreti, portreti, tema prozora i na kraju najlepši deo pod nazivom “Ponovo pronađeni raj”. Tu vidimo da oba umetnika imaju vrlo sličan odnos prema boji i doživljavaju je kao putovanje. Fizičko i unutrašnje. Ta njihova emancipacija preko kolorita se direktno pretvara u emociju, jer oni ne preslikavaju ono što vide, već prenose na platno ono što u njima određena vizija pokreće.

Zadatak ove izložbe je svakako da se Matisova dela vide kroz prizmu jednog drugog umetnika, što je bio veliki izazov, ali i ogromna satisfakcija za sve one koji su učestvovali u njenoj pripremi i realizaciji.