Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović o malim tajnama Velikih priča: Ljudi sad shvataju medije kao nešto što ti iskoči na telefonu

Razgovor je vodila novinarka N1 Nataša Miljković, sve se dešavalo u punom Dorćol Platz-u sklopu 13. Mikser festivala, a učesnici ovog panela Velikih priča osvojili su najjači aplauz tog dana.

Pričali su o tome kako je sve počelo, a počelo je od ideje Veljka Lalića urednika Nedeljnika i tvorca Velikih priča.

Dvojica kolumnista otkrila su da su pre dopisivanja površno poznavali i kako je ono doprinelo da izgrade prijateljstvo, o tome koliko su lični i iskreni u pisanju ovih kolumni, da li nekad preteraju, i da, obojica su skloni tome da preteraju, kad su im dedlajnovi i koga su dosad naljutili svojim tekstovima.

Prolazilo se i kroz neke od najčitanijih kolumni, pa je Ante Tomić pričao o snimanju “Karaule” i Sergeju Trifunoviću, a Draža o svojoj fantaziji da u Sofiji iz crkve ukrade mošti kralja Milutina i uruči ih ovde nekom iz opozicije da i njih možda “krene”.

Najavljena je i “knjiga za sajam” u kojoj će biti kolumne Tomića i Petrovića ali nije sigurno da li će ostati zgrada Sajma na istom mestu, a pred kraj se došlo i do nevesele analize situacije u medijima u kojoj su dvojica kolumnista konstatovala da u tome između Hrvatske i Srbije nema nekih bitnijih razlika. Kriza je i tamo, kriza je i ovde, složili su se.

Draža Petrović je u tom kontekstu bio naročito pričljiv, pa je u “lajt maniru” napravio komparativnu analizu različitih vrsta medija, kako ih publika percipira, kao i izvesne opservacije glede kvaliteta sadržaja, te koje su prednosti a koje mane digitalnog sveta, društvenih mreža, tehnologija…
– Što se tiče medija meni je drago kad me ljudi zaustave na ulici ali me ne zaustave zato što su me videli na televiziji što je u većem broju slučajeva, nego zato što su čitali neku kolumnu. Toga ima sve više čemu doprinose i telefoni i društvene mreže što mene pomalo i užasava… To deljenje džabe po raznim portalima naših tekstova, čini mi se, stvara konfuziju jer ljudi ne znaju ni za koga ti pišeš, ni šta je to. Znaju samo da im je nešto iskočilo na telefonu. Tako gledaju i televiziju čini mi se. Mi ne snimamo PLJiŽ već tri godine ali srećem ljude koji me pitaju: „Gde je onaj PLJiŽ? Nije mi ništa izletelo na telefonu. Gledao sam ovu prošlu emisiju, odlična vam je“. A mi u junu 2021. godine snimili poslednju. Ljudi sad shvataju medije kao nešto što ti iskoči na telefonu. S druge strane, čini mi se da ljudi čitaju te kolumne koje su stvarno besplatne na sajtu N1 i na Danasu, kod Lalića nisu, ali i tamo to košta 29, 99 evra za godinu dana – kazao je Draža, dodajući da je Lalićev princip takav da prvo navuče čitaoce, pa posle poskupi.

Prema Dražinim rečima, ljudi su se sad navikli i da je novinarstvo za dž, a što se tiče toga da ljudi ipak žele da čitaju kvalitetan sadržaj i da su dokaz tome i Velike inspirisalo ga je jednom da o tome piše i Anti u pismu.

– Pisao sam o tome „pogledajte sad na sajtu šta je najčitanije“, o tome što mislimo da je genijalno to što mi napišemo i da će to sad svi da čitaju. To bude čitano ali ispred toga bude „Šta se dešava u organizmu kad popijete kefir?“ I taj je najčitaniji tekst koji je pročitalo 100.000 ljudi ne bi li saznali šta će se desiti kada popiju kefir. Mislim, više od litar – zaključio je Draža.