Sofoklova tragedija „Filoktet“ u režiji hrvatskog reditelja Ozrena Prohića i izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta u Varaždinu predstavljena je u zvaničnoj konkurenciji Prvog balkanskog pozorišnog festivala “ Teatar na raskršću“ u Nišu. Komad je izvelo.
Na početku razgovora za Danas Ozren Prohić ističe da je uvek aktuelno baviti se antičkom dramaturgijom pošto govori o nama.
– Sofoklov “ Filoktet“ je posebno aktuelan na našem, balkanskom prostoru jer govori o poziciji mladih ljudi pred kojima se postavlja dilema da li da budu praktični ili da izaberu da budu etični. Večna je ta dilema koju ima mladi Neoptolem, da li da bude lukav i da se služi prevarama da bi došao do cilja kao Odisej ili da bude moralan kao Filoktet, ranjenik koga su izdali i ostavili njegovi saborci, na čelu sa lukavim Odisejem. Posebna Neoptolemova tragična krivica leži u činjenici da su mu ponuđeni odgovori koje su drugi osmislili – objašnjava Prohić. On kaže da u predstavi publici nije ponuđen nikakav kraj, niti je sugerisano kako će na koncu da odluči Neoptolem.
Prema njegovom mišljenju, Sofokle je ironično postavio svoju tragediju „Filoktet“.
– Toj tragediji nema kraja jer je s jedne strane moral, a s druge populizam. Etike nigde nema. Publici smo ponudili i šta je o etici govorio filozof Emanuel Kant, – skreće pažnju Prohić.
On je oduševljen što je njegova predstava pozvana na Festival “ i smatra da je ova manifestacija dobra prilika za razmenu iskustva o teatarskoj sceni.
– U Nišu se osećam beskrajno dobro i mnogo mi je drago što je organizovan ovakav festival. Ovo je mnogo važno za balkansku pozorišnu scenu jer je neophodno da se makar jednom godišnje teatri sretnu i da se vidi šta i kako ko radi. Naravno, i da se čuju kritike. U Nišu sam osetio duh teatra, video publiku željnu dobrih pozorišnih predstava I to me je učinilo srećnim – kaže Prohić.
On se nada da će Festival „Teatar na raskršću“ potrajati jer je ovakva vrsta smotre neophodna na kulturnom prostoru Balkana.
– Zaista se nadam da nedostatak sredstava, jer svi znamo kako je to često presudno u našim zemljama, neće biti razlog da se ugasi ovaj festival. Potpuno sam siguran da ako potraje “ Teatar na raskršću“ će postati najvažniji i najbolji pozorišni festival na balkanskom prostoru – poručuje Ozren Prohić.
Inače, na Festivalu “ Teatar na raskršću“, koji traje do 19. marta, u zvaničnoj konkurenciji su prikazane i predstave Narodnog pozorišta Sombor “ Kad bi Sombor bio Holivud“ u režiji Kokana Mladenovića, Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ iz Cetinja „Kapital“, u režiji Andraša Urbana, i „We are born naked and the rest is…“ Međunarodnog teatarskog fastivala – Scena Mess iz Sarajeva, u režiji Florijana Fišera.
U konkurenciji za nagrade su i Narodno pozorište iz Beograda sa predstavom „Balkanski špijun“, rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, „Višnjik“, bugarskih pozorišta „Ivan Radoev“ Drama i Puppet Theatre Pleven, koju potpisuje reditelj Vasilij Senin, „Festen“, u režiji Zoje Buzalkovske, u izvedbi Dramskog teatra Skoplje i predstava mariborskog Slovenskog narodnog gledališča „Sumrak bogova“, reditelja Dalibora Matanića.
Na završnoj večeri niška publika će imati priliku da vidi predstavu „Sarajevo 1914 Mali mi je ovaj grob“, pozorišta Ars Moriendi Theatre Group iz Soluna, u režiji Tanosa Nikasa, koja nije u konkurenciji za nagrade.
Žiri o nagradama
U stručnom žiriju Prvog balkanskog pozorišnog festivala “ Teatar na raskršću“ su Mia Begović, glumica, Zagreb, Bogdan Kostea, glumac i reditelj, Arad, Katarina Kocevska, glumica i dramska spisateljica, Skoplje, Branislav Žaga Mićunović, reditelj, Podgorica i Enver Petrovci, glumac i profesor, Priština. Festivalski žiri će dodeliti nagrade za najbolju predstavu, režiju, četiri glumačke nagrade, za kostimografsko i scenografsko ostvarenje, za originalnu scensku muziku, za scenski pokret, kao i specijalnu nagradu Festivala. Osim ovih, biće dodeljene i nagrada okruglog stola kritike i nagrada žirija publike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.