Antologija savremene rumunske priče, izdavački poduhvat Arhipelaga

Predstavljajući priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od koji su neki prevedeni na većinu evropskih jezika, Antologija savremene rumunske priče je reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripovetci.

Ova knjiga je najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi.

U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče pisaca u rasponu od Mirče Kartareskua do Petre Barbua, od Radu Pavela do Razvana Petreskua, od Dana Lungua do Aleksa Točileskua, od Gabrijela Adamešteanua do Florina Lazareskua, od Radua Pavela do Andreja Rusea, od Lavinije Branište do Lučijana Dana Teodorovića, od Adele Grečeanu do Kalina Torsana, od Veronike Nikulesku do Dojne Rušti…

– Tokom istraživanja, selekcije, prevođenja i razmišljanja o ovoj knjizi radni naslov teksta koji služi kao predgovor bio je: „Imena koja ne znamo da transkribujemo“; lična fascinacija velikom prazninom koja postoji između dve fizički, geografski – dakle, veoma konkretno, opipljivo – povezane kulture, srpske i rumunske – kaže dr Oana Hergenreter koja je napravila odličan pregled savremene rumunske priče, dok je u instruktivnom predgovoru oblikovala potreban kontejst za razumevanje savremene rumunske književnosti i njenih najizrazitijih predstavika.
Rumunska i srpska kultura, kako podseće, neguju kulturno pamćenje na vekovno prijateljstvo, savezništva, stabilne političke i diplomatske veze, od kojih su neki simbolično materijalizovani u velikim zajedničkim kapitalnim projektima poput Đerdapske hidroelektrane na Dunavu.

U sferi kulture, takođe, iako možda ne uvek i sasvim osvešćene, sličnosti i platforme za razumevanje rumunske kulture i književnosti postoje, brojne su.

– Neke od njih ova antologija savremene rumunske kratke proze pokušava da identifikuje i istakne. U pričama većine autora koji su našli put u ovu antologiju čitalac će naići na poznate mu pojmove poput mleka u prahu ili redova za meso/hleb/ulje, ili slike bolnica ostavljenih na milost i nemilost vremenu i glodarima – ističe Oana Hergenreter.

Prema njenim rečima, ne postoji zamišljen način na koji ovu knjigu valja čitati: tekstovi s namerom stoje abecedno raspoređeni po prezimenima svojih autora. Iako postoje različite osnove poređenja i srodnosti – tematske, stilske – poziv čitaocu jeste da svaku priču čita naspram horizonta svih drugih ili, pak, kao skicu, dovoljno kratku, kako je mislio Edgar Alan Po, da se pročita i doživi u jednom sedenju.

– Ukoliko iz ove selekcije izviri jedna estetska celina, ili više njih, utoliko bolje; ukoliko do toga ne dođe, nada je da će iz pojedinačnih priča poteći interesovanje i želja za ponovnim susretima sa savremenom rumunskom kratkom prozom. Što veće interesovanje ovog i ovakvog zamišljenog čitaoca, to veća šansa za nove prevode: kako je interes za „male“ književnosti u Srbiji poslednjih godina rastao, tako su rasli i brojevi prevoda, izdanja, gostovanja na književnim festivalima i broj intervjua, emisija i specijala u medijima – kaže Oana Hergenreter.

Rumunija je ove godine zemlja počasni gost 65. Beogradskog sajma knjiga.

Predstavljanje Antologije savremene rumunske knjige održaće se na nacionalnom štandu Rumunije u petak, 28. oktobra u 15 časova, uz učešće priređivačice Oane Hergenreter, glavnog urednika Arhipelaga Gojka Božovića, kao i nekoliko rumunskih pisaca koji su zastupljeni u ovoj knjizi.