Antologija stripa „Kod kuće“: Žene su se oslobodile na svim frontovima, a strip nije mogao ostati izolovan

Stripotetke, udruženje koje za cilj ima borbu za vidljivost autorki u svetu stripa, stvorilo je antologiju sačinjenu od ženskih radova na temu rada od kuće i u kući.

– Kada pogledate istoriju jugoslovenskog i srpskog stripa, teško da ćete u njoj naći ime skoro pa i jedne žene – primetio je Goran Lakićević Kostrović, urednik izdavačke kuće Besna kobila. Međutim, on je i zaključio – Došlo je novo doba, a žene se u stripu javljaju onog trenutka kada autorski strip počinje da dolazi do izražaja.

Kostrović je objasnio da je u antologiji Ivana Filipović jedna od autorki koja povezuje mladu generaciju, a koja je ujedno jedna od prvih žena koja ima veću vidljivost. Na nju se nadovezuju ostalih 10 autorki ovog izdanja.

– Želele smo da budemo proaktivne, uzmemo stvar u svoje ruke i donesemo rešenje. Hvala Goranu što nas je predstavio kao vesnike promena na strip sceni – kazala je Jana Adamović, glavna urednica, ilustratorka, strip autorka i jedna od četiri osnivačice udruženja Stripotetke.

Pored nje, osnivačice udruženja Stripotetke su ilustratorke i strip autorke: Ana Milojković Omi, Danica Jevđović i Dragana Radanović.

– Ovo je projekat ljubavi, započet iz čistog entuzijazma malog broja devojaka i žena koje su želele da naprave promenu na strip sceni i generalno, na kreativnoj sceni Srbije. Kroz naš razgovor – na koji način bismo mogli da ostvarimo te promene, došle smo do udruživana u Stripotetke – kazala je Danica Jevđović.

Povodom značaja njihove antologije, sadržaja i teme kojima su se bavile u njoj, Danica je kazala da su svi stripovi u knjizi umetnički i senzibilitetom potpuno drugačiji, iako je zadata tema – rad od kuće i rad u kući, svim autorkama bila ista.

– Svaka od nas je na svoj način shvatila ovu temu i opisala je kroz svoj strip – pojasnila je Danica.

Ana Milojković Omi otkrila koncept njenog stripa, i da je inspiraciju dobila na poslu, kod kuće, jer je u pitanju period karantina.

– Radila sam na naučno fantastičnoj video igri, stalno osmišljavajući svetove sa glavom u svemiru, proučavajući njegov dizajn, dok nam je u realnosti kretanje bilo ograničeno. Nismo mogli da izađemo napolje ni đubre da izbacimo, kada smo mi to hteli. Moja priča govori o tom disbalansu – da su naše misli negde drugde, dok se suočavamo sa realnošću, i da je na kraju svako od nas neki super heroj sopstvene priče – kazala je Ana i dodala da se nada da će se publika simpatisati i sa drugim duhovitim i zanimljivim prčama iz antologije.

Omi se nada i da će knjiga doživeti nastavak, ali sa drugom temom, recimo na odmoru.

A o samom rađanju ideje za temu antologije Danica je istakla da su atorke došle od zaključka kako je i pre, ali i posle lokdauna kuća/dom, taj zatvoreni prostor, postao njihova kancelarija, naročito za osobe koji se bave kreativnim radom.

– Pitanje koje treba sebi da postavimo jeste – gde počinjemo mi, gde se završava posao, gde se završavaju naše obaveze kod kuće i zašto se, ako stoje neoprane čaše u sudoperi, gotovo uvek očekuje da će žena biti ta koja će ih oprati. I zašto, kada muškarac to uradi kaže: „Evo, oprao sam ti sudove“ – ulitale su se autorke.

Kako je jubilej Hogara strašnog skrenuo pažnju na nejednakost u svetu stripa

Uredniku izdavačke kuće Besna kobila Stripotetke su zapale za oko na 70 godina od svaranja lika Hogar, kada je Politikin zabavnik objavio desetak ilustratora strip crtača, od kojih su svi bili muškarci, a Stripotetke na to digle glas. Zato je autorke zapitao kako su se one tada osećale.

Jana je kazala da je upravo taj događaj lansirao njihove aktivnosti, iako su u tom trenutku već radile na ovoj antologiji.

– Ja sam prva primetila taj propust Politikinog zabavnika, jer sam bila prisutna kada su nazvali mog suprouga i pozvali ga da učestvuje u jubilarnom izdanju. Očekivala sam da će sledeći korak biti poziv meni ili nekoj od mojih koleginica, što se nije dogodilo – kazala je Jana i pojasnila da su svi autori objavljeni u Politikinom zabavniku divni umetnici, te da se njima ništa ne može zameriti. Međutim, može se zameriti urednicima, jer nisu dovoljno edukovani.

Prema njenim rečima, ti urednički postupci šalju ozbiljne poruke čak i kada oni tih poruka nisu svesni. Ti postupci, takođe imaju ozbiljne posledice jer nepozivanjem ni jedne žene oni – hteli ne hteli, oni pojačavaju predrasude spram umetnica, zato što šalju poruku većinskoj publici ovog patrijahalnog društva, da autorke nisu dovoljno dobre.

– Upravo smo se zbog toga dale u akciju, u saradnji sa dnevnim listom Danas i pozvali 19 umetnica u cilju prevljenja ilustracija Helge – omaž Hogarovoj supruzi, kao kontra balans, kako bi pokazale da su autorke i ilustratorke jednako kvalitetne, kao i naše muške kolege – kazala je Jana.

Ona je takođe istakla da strip nikada zvanično nije bio zatvoren za žene već se samo doživljava kao „zanimacija za dečake“. Slika ostala u društvu jeste da je strip nešto što se bavi ratničkim pričama i da to navodno nije zanimljiv za žene.

– Žene su tu od početka, kao čitalačka publika i kao autorke, a ostale su nevidljive jer je naše društvo patrijahalno i ženama se ne daje dovoljno prostora. Devojčice su svojim vaspitanjem – a tu se vraćamo na ono da ona vidi, a njen partner ili brat ne vidi to prljavo suđe, uslovljene da se povuku nazad, da percipiraju tuđe potrebe, da ne budu glasne, i ne misle na sebe već da budu poslednja stavka na sopstvenoj listi prioriteta. To je žene jako dugo držalo u pozadini ne samo u stripu nego u čitavom društvu – zaključila je Jana i dodala – Vremenom, žene su se oslobodile na svim frontovima, a strip nije mogao ostati izolovan od te promene.

– Postojanje jednog ovakvog udruženja može samo da da dalje podršku i da omogući veću vidljivost autorkama i autorima, jer mi smo zapravo odlučile da podstaknemo vidljivosti autorskog stripa u Srbiji, bez obzira na pol – istakla je Jana, a Ana dodala da već imaju i jednog „Stripoteču“.

Podvlači se pod tepih da žene češće kupuju stripove od muškaraca

– Ovde, na Sajmu knjiga žene predstavljaju otprilike 60 odsto kupaca stripova i grafičkih romana Besne kobile, Komiko i sličnih izdavača, koji se bave grafičkim romanima bliskim književnosti i lepim umetnosima. Meni je to važno da kažem jer se to podvlači pod tepih – žene više kupuju stripove. Ja to vidim jer radim za štandom – podelio je svoje iskustvo Goran Lakićević Kostrović, urednik Besne kobile.