Foto: Promo/ Beogradski festiva igre– Radujemo se ovim predstavama i mislimo da one ulaze u istoriju Beogradskog festivala igre – kazala je Aja Jung umetnička direktorka ovog festivala povodom predstava „APOCALIPSYNC“ i „Tri“, koje će početkom aprila biti igrane u Srbiji, na 19. izdanju BFI.
Audiovizuelni pojekat „APOCALIPSYNC“ delo je Lučijana Rosa igrača, glumca, reditelja i koreografa iz Buenos Ajresa, i biće izvedeno 3. aprila u Ateljeu 212 u 20 sati. U režiji je učestvovala i Maria Saccone, a Roso je njen glavni i jedini akter.
Predstava „Tri“ Batševa ansambla iz Tel Aviva delo je koreografa Ohada Naharina, i biće igrano 1. i 2. aprila u Operi Madlenianum, i 4. aprila u Srpskom narodnom pozorištu (Novi Sad). Igranja počinju u 20 sati.
Predstava „APOCALIPSYNC“ sastavljena je od 10 scena koje se prate bez prekida. Minimalistička inscenacija omogućava Lučijanu Rosu da potpuno osvoji pozornicu, ustupajući prostor svojim likovima, kojih ima gotovo četrdeset. Istražujući dualnost između lika i njegove psihe, između glumca i njegovog tela, između čoveka i njegove duhovnosti, on potencira ove tri veze tokom cele predstave. Roso razvija posebnu interpretaciju i pokret, muzikalnost i humor, primenjujući niz tehnika sinhronizacije, pantomime i igre.
– Igrač sam i komičar, to je nešto što na sceni koristim. To su moje tehnike, moji alati i volim da kreiram sa onim što imam. Volim sam da stvaram svoje predstave i to mi je najvažnije – kazao je Lučijano Roso na koferenciji za medije.
Iako je delo prožeto humorim, naslov ovog sola ne zvuči komično. On je pojasnio da je u pitanju kombinacija dve reči, – sam kraj naslova se odnosi na „lip sing“, koji predstavlja vrstu glumačke tehike, a apokalipsa je nešto što je umetnik osećao tokom zatvaranja u vreme korone.
Roso je taj period od dva meseca proveo sam u stananu i smatra ga „svojom ličnom apokalipsom“.
– Ono što nam se dogodilo jeste bilo strašno, ali u toj situaciji morate da vidite šta ćete sa tim strahom. Uspevao sam da taj osećaj konvertujem u nadu. Kada ste loše i kada ste tužni, taj teret morate da podnesete. Pokušao sam da transformišem te osećaje koji su me napadali, u nešto što volim, nešto što me zabavlja, odnosno nešto što je smešno – kazao je Roso.
Iako je sam na daskama tokom nastupa, on tumači više likova u komadu.
– Jeste reč o solu, ali u životu nikada niste potpuno sami. Tu su vaše misli, prijatelji, familija, na kraju krajeva i televizor koji stvara osećaj da ste sa ljudima. Kad gledate dokumentarac, pomislite da ste deo neke priče – pojašnjava umetnik koji u predstavi oživljava četrdesetak likova.
Prema njegovim rečima to su pre svega ljudski karakteri, ali ima i nekih životinja.
– Poigravam se sa svim tim. Kao ljudi mi imamo mnogo boja, a ja pokušavam da te boje pretvorim u likove. To su moji likovi, familija i ja sam na sceni tokom jednog sata sam, a da zapravo nisam . Volim taj teret glasova, buke, poznanastava, svega onoga što me okružuje – rekao je Roso, i dodao da je ovo njegov prvi celovečernji solo nastup, pre toga je radio samo male solo komade.
Delo je stvorio tokom prvog zatvaranja, jer je taj momat prepozano, što mu je dalo vremena i prostora da ga kreira.
Gili Navot umetnička direktorka kompanije Batševa iz Izraela, koja se na konferenciji za medije govorila povodom predstave „Tri“ istakla je da u Beograd dolaze mladi profesionalci.
Igranju će prisustvovati i slavni koreograf Ohad Naharin.
Iako je nastao još 2005. komad je ponovo napravljen pre nekog vremena jer kada se Naharin sretne sa novim igračima, praktično počinje od početka.Stvarajući, Naharin crpi novu energiju koju igrači donose, sve njihove kreativnosti, a i samim igračima dozvoljava slobodu dajući im prostor da iskažu svoju individualnost.
– Komad nosi naslov Tri, jer ima tri dela. Prvi deo nosi naziv „Bellus“ i govori o lepoti. Drugi je „Humus“ a, u pitanju je zemlja, podloga, esencija svega, i na kraju, tu je „Sekus“ kao potvrda „onoga šta mi jesmo i šta jeste“. Prvi komad je rađen za deset igrača, u drugom vidite osam do deset igračica, a na kraju se predstava završava sa čitavim anasamblom na sceni. Jezik i putovanje u ovom komadu su jedinstveni. Kreće se od nečeg pročišćenog i komad je na početku izuzetno strastven, deluje mirno , a onda dolazi do lomljenja oblika, reda i frome, i transformacije koja će na samom kraju predstave doći na svoje – pojasnila je Navot i dodala kako ovo delo treba pogledati otorenog srca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
