Apokalipsa kuca na vrata u novom filmu M. Najt Šjamalana, i bolje bi vam bilo da ste kod kuće

Koliba u sred šume je odvek bila inspiracija za horor filmove. Uglavnom u takvim scenarijima, neke mlade i zgodne ljude napada čudovište, ili manijak, ili dodajte već koja druga vrsta utvare po ličnim preferencijama. Sama postavka je oduvek mamila i originalna i drugačija čitanja (videti pod „The Cabin in the woods“ od pre par godina).  Tako je i Šjamalan rešio da unese svoj „touch“ u kultni literarni predložak koji je popularan već par godina „The Cabin at the End of the World“.

Idilični porodični odmor prekidaju četvoro stranaca koji, kako i ime kaže kucaju na vrata. Iako će se naši junaci Erik (Jonathan Groff), Endrju (Ben Aldridge) i njihova ćerka Van zaključati, pitanje je samo vremena kad će stranci ući, jer je jedan od njih trokrilni orman Dejv Batista. A kad uđu, umesto klasičnog horora, oni će na relativno miran način pokušavati da ih ubede da neko od njih troje mora biti žrtvovan jer će samo tako zaustaviti kraj sveta koji će nastupiti u narednih 24h.

Naravno, kako obično stvari funkcionišu, kad vam uđu četvoro nepoznatih ljudi sa pričom o apokalipsi i ritualnim ubistvima, niste baš u fazonu da im poverujete, ali kako se film pomera napred, i priča postaje sve krvavija a vesti kreću da javljaju o zemljotresima, tornadima i misterioznim epidemijama, stvari počinju da idu na vodenicu stranaca. Pritom, za razliku od klasičnih intrudera koji vam upadaju u kuću, ovo su ljudi koji se barem predstavlajju da su u privatnom životu nastavnici, kuvari, medicinske sestre.

Najveći problem sa ovim filmom je što je ovo Šjamalanov film i što znate da njegova putanja ne ide kao u klasičnim postavkama iz tačke A u tačku B, već zaokrene u tačku C. Sve vreme čekate tvist ili neku bizarnost do kraja filma. Sa druge strane, kad do raspleta dođe, reditelj kao da nema previše poštovanja prema svojim gledaocima, jer im sve nacrta velikim crvenim slovima na šta je tačno mislio. A mislim da niko, ko je rešio da mu pokloni pažnju nakon početne postavke, nije želeo i da ga drže za ruku dok mu prepričava biblijske reference koje je i sam shvatio.

Do tog momenta, film sjajno fuinkcioniše kao uzbudljivi triler, sa sjajno i napisanim ulogama ali i glumačkim minjaturama. Film bez pardona i nonsensa, odmah kreće sa radnjom, uvlači vas u priču i ubeđuje da možda treba da verujete likovima koje u drugim okolnostima tretirate kao ludake – entuzijaste koji čekaju apokalipsu. Btw, ovaj film je imao premijeru u nedelji u kojoj je bila i treća epizoda serije“ The Last of us“, tako da je to bila jedna jako dobra sedmica za „doomsday preppers“ ekipu.

Već mesecima se priča o tome ko je najbolji „nekad rvač, a danas glumac“ lik u Holivudu. Doduše čini nam se da niko zaista ne priča o tome, već samo mediji pumpaju hajp, ali evo nakon ovog filma možemo da stavimo tačku na ovu priču i da proglasimo Batistu kao pobednika ispred ostalih.

U šarenoj karijeri razočaranja i uspeha novi film M. Najt Šjamalana ipak zaslužuje da se pominje kao jedno od njegovih boljih dela i izdanja, šta god to značilo za čoveka koji je režirao i „Šesto Čulo“ ali i „Happening“.