Apoteoza katoličanstva

Do 26. maja u Narodnom muzeju gostuje deo kolekcije Palate Kiđi u Ariči sa postavkom „Berninijeva škola i rimski barok“, čiji je autor Frančesko Petruči, direktor i konzervator ovog muzeja nadomak Rima. Prema njegovim rečima, ovo je četvrti put da deo ove dragocene barokne zbirke izlazi izvan granica Italije.

Izložba je otvorena dan posle posete italijanskog premijera Đuzepea Kontea Srbiji, a povod za njeno gostovanje je višestruk – 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rima i Beograda, decenija od uspostavljanja strateškog partnerstva dve zemlje, a sve to u godini kad Narodni muzej slavi 175. rođendan. Izloženo je 55 eksponata – slika, grafika, skica i dela primenjene umetnosti – medaljona, liturgijskih tkanina, zidnih dekoracija, aplikacija…

„Dela iz Muzeja u Ariči vode posetioca u likovni univerzum baroka koji se razvijao kroz eksperimentisanje Đanlorenca Berninija i njegovih saradnika u urbanizmu, arhitekturi i umetnosti zahvaljujući mecenarstvu porodice Kiđi i pape Aleksandra Sedmog. Dela slikara poput Bačiča, Borgonjonea, Marate, Đačinta i baroknih majstora poput Kavalijer d’ Arpina, Pjetra da Kortonea, Pretija, Andree Poca i mnogih drugih nude obiman prikaz baroknog jezika i tema. Pored istorijskog, alegorijsko-religioznog i mitološkog slikarstva, izloženi su i primeri različitih žanrova te epohe: portret, pejzaž i pripremni nacrti za velike freske. Reč je o jedinstvenoj izložbi po obimu i koherentnosti“, ocenjuje Davide Skalmeni, direktor Italijanskog kulturnog centra u Beogradu i jedan od autora tekstova u dvojezičnom – italijansko-srpskom katalogu koji prati ovu izložbu.

Frančesko Petruči objašnjava za Danas da je za gostovanje u Beogradu izabrao kolekciju slika različitih škola i glavnih umetnika u Rimu u 17. veku, ali da je istovremeno želeo da predstavi Ariču kao idealni barokni grad.

– Barok predstavlja trijumf i apoteozu katoličanstva, njegovu sveopštu afirmaciju kroz evangelizaciju koju su sprovodili Rimska crkva i značajni crkveni redovi kontrareformacije širom sveta. To je veoma važan period jer je to međunarodni umetnički izraz. Krenuo je iz Rima i proširio se na veliki deo ne samo Evrope, nego i na Centralnu i Južnu Ameriku, kao na Istok, zahvaljujući monaškim redovima Katoličke crkve – jezuitima, franjevcima, dominikancima… S druge strane, u Rimu u 17. veku nisu stvarali samo italijanski već i majstori iz cele Evrope. U njemu su radili mladi Rubens, Velaskez… – kaže Frančesko Petruči, napominjući da je kao „umetnost slobode, koja stvara bez ograničenja u pogledu tehnike, barok blizak i savremenoj umetnosti“.

Petruči je uoči otvaranja izložbe u Narodnom muzeju održao predavanje o „princu i osnivaču rimskog baroka“ Đanlorencu Berniniju i njegovim sledbenicima. Publika je od njega saznala i da Bernini i danas ima direktne potomke.

Arhitekta, vajar, slikar Đanlorenco Bernini (1598-1680) bio je umetnik višestrukih talenata. Najveći vajar 17. veka i jedan od najvećih arhitekata svog vremena, bio je i briljantan slikar, ali je slikao samo za svoju dušu. Sin firentinskog vajara Pjetra Berninija, rođen je u Napulju, uspeh je postigao u ranim godinama, a najveći deo svog pola veka dugog umetničkog rada proveo je u Rimu. Radio je za sve pape, čiji su pontifikati trajali tokom njegovog umetničkog života, a 1623. imenovan je za arhitektu Crkve Svetog Petra. U svojim najboljim delima spajao je svoje višestruke talente dizajnera, vajara, arhitekte, a oprobao se i u numizmatici i dizajnu nameštaja uključujući tapiserije, zavese, prekrivače i kožne draperije na štampanoj koži.

Frančesko Petruči naglašava da je Bernini bio i čovek teatra, glumac i vlasnik pozorišne trupe, koji je shvatio da je za barok važno da „zadivi publiku“. „Bernini je predano stremio tome da onoj apstraktnoj lepoti koja postoji u svemu na čemu je radio pomogne da zablista punim sjajem“, primetio je još njegov savremenik istoričar umetnosti Filipo Baldinuči (1624-1696).

Dominik Lora, koordinator izložbe i istoričar umetnosti, smatra da je izložba umetničkog baroknog blaga iz Ariče višestruko značajna, između ostalog, i zbog toga što „poziva posetioce da započnu uzbudljivo putovanje kroz polifoni i vizuelni univerzum baroka, sa namerom da predstavi deo našeg ogromnog umetničkog nasleđa i pokrene transnacionalni dijalog o poreklu modernog jezika i misli“. Organizatori izložbe ukazuju da se „tokom više od jednog veka, poliedrični duh baroka afirmisao svuda, prelazeći estetske, političke i religijske granice i najavljujući nastanak ideja prosvetiteljstva i konstituisanje modernih država, kao i unapređujući naučne metode od medicine do poljoprivrede do antropologije i sociologije“.

Dokument o životu plemstva u 17. veku

Ariča se nalazi 25 kilometara jugoistočno od Rima i smatra se delom njegovog predgrađa. Naseljena je od antičkih vremena, od 4. veka pre Hrista i za nju su vezani mitovi o grčkom heroju Orestu i rimskoj boginji lova Dijani. Godine 1661. potpala je pod vlast ugledne bankarske porodice Kiđi iz Sijene, koja je u 14. veku dobila plemićki status i tokom 17. veka bila među najuticajnijim u Rimu. NJihovu palatu u Ariči Bernini je uz pomoć svog učenika Karla Fontana, koji je arhitektonski rekonstruisao čitavo mesto, pretvorio u prestižnu baroknu rezidenciju. Porodica Kiđi je 1988. prodala Palatu Ariči. „To je neka vrsta donacije jer je je iznos bio zaista mali. Treba reći da je Palata sačuvala svoj originalni nameštaj, slike, skulpture, predmete. Sve to blago predstavlja dokument o životu u 17. veku. Što se tiče kolekcije, imamo mnogo donacija poznatih italijanskih kolekcionara tako da je danas deo palate otvoren kao Rimski barokni muzej“, kaže za naš list Frančesko Petruči, prvi direktor Palate Ariči, po obrazovanju arhitekta i istoričar umetnosti. On je Palatu obnovio i otvorio je za javnost. Kolekcija Palate Kiđi obuhvata slike, skulpture i dela primenjene umetnosti uglavnom iz 17. veka. Posetiocima su dostupni stalna postavka, povremene gostujuće izložbe, a ovaj prostor koristi se i za koncerte, konferencije, studijske programe.

Izvorna misija

– Danas ima mnogo umetnika, ali politika ima manji senzibilitet za umetnost koju su tokom mnogih vekova štitili politika, pape, prinčevi, kraljevi.., što je bio slučaj i u 19. veku. Rim je postao glavni grad Italije, ali pre toga tokom 16. i 17. veka bio je svetska prestonica umetnosti. Mislim da bi Rim morao da se vrati svojoj izvornoj misiji – kaže Frančesko Petruči.

Dugi govori i neozvučeno čembalo

Svečano otvaranje izložbe „Berninijeva škola i rimski barok – remek-dela iz Palate Kiđi u Ariči“ obeležila su izuzetno duga obraćanja srpskih zvaničnika – ministar za kulturu i informisanje Vladana Vukosavljevića i direktora NM Bojane Borić Brešković. Vukosavljević je umesto prigodnog kratkog govora u skladu sa prilikom, održao predavanje o baroku u prisustvu italijanskih zvaničnika i umetničkih stručnjaka, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, predstavnika diplomatskog kora i domaće stručne javnosti. Javno je primetio da prevodilac do detalja ne prenosi njegove reči na italijanskom zbog čega je kasnije nezvanično rekao da je skratio govor u kome je imao još štošta da kaže o baroku. Prevodilac Jelena Radovanović hrabro i bez greške prevela je duga obraćanja na srpskom jeziku, iako govore nije imala ispred sebe. Muzika baroknog Rima na neozvučenom čembalu u izvođenju Svetlane Stojanović nije se čula dalje od prvih redova sa zvanicama u Atrijumu Narodnog muzeja.