Ararat

Onda sam pažljivo preneo lesonit u atelje i usput ispustio nekoliko puzli.

Posle dvadeset osmog dana, kad je došao kraj, samo sam ih izgužvao i nabio u kutiju.

Dogovor je da nikome ne govorimo za Sašenjku.

Osim Mile i mene niko ga nije uočio, možda je to tako sačinjeno da i ne mogu.

Ipak, u sobi, kod roditelja, dok sedimo uz kafu i čaj ispred uramljenih fotografija ujaka i strica, nije ni umesno da pominjemo stvari u koje nismo sigurni da neće pomutiti umove nama bližnjih.

Sine, sve je to samo miševina, veli otac.

Ni kuća, ni predmeti, ni sve naše suze izlivene ispod tog krova, ni koliko god da vredi plac, vredan je samo taj rukopis.

Zimus, pre nego što ću završiti na operacionom stolu, nekako sudbinski, stric Koljka mi je u kuhinji, sa onog istog mesta na kojem je slagao puzle, pročitao jednu od glava iz romana na kojem je radio.

Naslov je menjao nekoliko puta, ali na kraju je ostao samo jedan, jedini moguć – ARARAT.

Pisao ga je dugo, filigranski, kao da slaže puzle koje se taman kad sastaviš jedan deo opet i iznova šire, nastavljaju bez kraja.

Dobro je zvučalo.

Hvalio sam ga i radovao se.

A onda nismo više pričali o tome.

Danima posle onog dvadeset osmog nisam bio siguran kad je vreme da uključim taj računar i potražim rukopis među dokumentima.

I kad sam konačno uradio tako, strepeo sam šta će me sačekati.

Samo sam želeo da je završio.

Da postoji poslednje poglavlje, da je tamo tačka, završen pasus.

Stranice kližu po ekranu, nekako ne bih da žurim.

Sve je uredno, svaki naslov zadebljan, margine besprekorne.

Nisam čekao ni tren, zgrabio sam telefon i odmah zvao oca.

Završio je!

Tu je čak i biografija pisca, uredio je i to.

A da nikome nije rekao.

Živelo mu se, kažem, ne bi on tako.

Proslavili bi već.

Treba obavestiti prijatelje, izdavače.

Otac preuzeo na sebe.

Ćutimo, a ja uzgred pomenuh Mazu i da je imala pile, doduše, samo dva dana.

Pronašao sam ga ispod nje.

Izgleda da ga je od velike želje i ljubavi prosto pritisla i istisnula život iz njega.

Ali, Ebigejl leži ispod ponjave na travnjaku i ne izlazi.

Možda će se opet desiti neko čudo.

Treba prodati auto strica Koljke, nemamo para da ga zadržimo.

Neki su već zvali, znaju da je u dobrom stanju.

Nisu toliko zvali ni dok je ležao u bolnici.

Pitaju kako se Heruvim snašao kod Milinih.

Dal’ su se breze primile.

Mati zahteva da se poseku izdanci bagrema jer Aljoška može da se nabode kad krene da trči.

Kako se Mila snašla u školi?

Izdržimo posetu a da Sašenjku ne pomenemo.

Otac je pitao šta je s tim planovima da pišem o Puškinu, ali samo sam odmahnuo rukom i izjadao se na muke s dramatizacijama.

Mila ostaje da priprema testove.

Hvala ti, Sašenjka. Samo ti vodi brigu o tome, to je važno.

Hoću da dokažem svim skepticima da moja Lolika nije neplodna, nesposobna već samo premlada i ženska koja do sada nije imala uslove da se ostvari kao majka.

Sedimo u bašti, već je mrak.

Brani se da nije mislio ozbiljno kad je Mili rekao da sam nedovoljno zgodan muškarac za takvu jednu lepoticu.

Da, ali, rekao si joj da je mogla da bira!

Nije neki sagovornik za slične teme a nisam ni ja.

Čekaj, čekaj, Sašenjka, pitaću te ja!

Al’ nije mi se dalo i ćutali smo dugo.

Kad sam pomenuo strica Koljku, samo je rekao da zna sve i da je on zato tu.

Ti bez mene ovo nećeš završiti, mirno je zaključio.

A ni ja ono što sam naumio da uradim, bez tebe.

Šta si naumio, Sašenjka?

Autor je romansijer i dramski pisac čiji novi roman „Koljka i Sašenjka“ ovih dana izlazi u izdanju Arhipelaga.