Arhipelag objavio roman „Tereza“ Katarine Marinčič

„Tereza“ je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta, koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma, zapisala je Pantović.

Građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima: najpre ljubljanskim zemljotresom na Uskrs 1895. godine, odlaskom Angele, prve supruge i majke prvog sina, kao i s vlastitom bolešću.

Rođenje i odrastanje drugog sina Ivana donosi porodici Barda nove izazove, te se roman razlistava u intimnu priču o odnosima dva polubrata, Ernesta i Ivana, kao i o njihovim neuzvraćenim ljubavima.

„Čitav katalog junaka i junakinja predstavljen je u romanu: svi su međusobno isprepletani različitim socijalnim ili ličnim vezama. Sila Erosa, za koju se može reći da dominira ovim junacima, a naročito privlačnom junakinjom po kojoj je roman i nazvan, Terezom, usložnjava sentimentalne okolnosti porodičnog i društvenog života, ali nikad ne prerastajući u tragediju“, istakla je u svom pogovoru za knjigu književna kritičarka Katarina Pantović.

Pripovedajući složenu i zanimljivu priču iz istorije jedne porodice, roman Katarine Marinčič prepliće ljubavnu dimenziju priče sa istorijskim i društvenim tokovima u kojima se ta priča odvija. Pri tome je okvirna priča romana sačinjena od mnoštva malih priča o pojedinačnim ljudskim sudbinama.

„Tražim čoveka koji bi mi ispričao priču mojih roditelja. Dragi Ivane, iz nekih neprilika mogu da nas spasu samo priče“, kaže se na jednom mestu u romanu „Tereza“.

Čitav roman je u znaku te potrage za pričama i u znaku potrebe za pričanjem. Umesto generacijske priče, kako bi se očekivalo, Katarina Marinčič opredelila se za ambiciozniji poduhvat: istorijski i porodični roman.

„Tereza“ već na prvo prelistavanje otkriva posve složenu i zanimljivu kompoziciju, sa čak tri prologa i glavnim telom teksta interpoliranim epistolarnim i dnevničkim pasažima.

Ali, i pripovedanjima iz nekoliko perspektiva koje je vremenski uslovljeno najradosnijim hrišćanskim praznikom, Božićem (Vreme oko Božića), kao indikativnim znakom za razumevanje priče ili bar jednog njenog sloja.

Može se reći da je ovaj roman tek okrznulo postmodernističko kolažiranje, pastiširanje i kombinovanje različitih naratoloških tehnika, budući da je ono tih godina u svetskoj, pa i u slovenačkoj i jugoslovenskoj književnosti bilo na svom vrhuncu.

„Umesto toga, reč je pre o nasleđu klasičnog realističkog pripovedanja slovenačkih pisaca koji su pisali na prelazu 19. na 20. vek, kao što su Josip Jurčič, Janko Kresnik, Ivan Tavčar, pa čak i Ivan Cankar u svojim dužim proznim ostvarenjima, a zajednički im je i hronotop koji Marinčič preuzima: smena vekova na prostoru Ljubljane, Beča i Škofjeloškog pogorja – naglašava Katarina Pantović.

Rođena u Ljubljani 1968. godine, Кatarina Marinčič je slovenačka književnica, književna istoričarka i prevoditeljka s francuskog jezika.

Doktorirala je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, gde radi kao profesorka francuske književnosti 18. i 19. veka, a njene knjige su prevedene na nemački, francuski, rumunski i makedonski jezik.

Roman „Tereza“ je prva knjiga Кatarina Marinčič prevedena na srpski jezik, a objavila je i romane „Vrt ruža“, „Skrivena harmonija“ (nagrada „Кresnik“), „Po njihovim rečima“ (Udruženje književnih kritičara Slovenije proglasilo je najboljom slovenačkom knjigom u 2014. ), i prošle godine, „Žena sa srebrnim okom“.

Objavila je i knjigu novela „Tri“, za koju je dobila nagradu „Fabula“.