Arhitekta Danilo Dangubić: Potencijal Beograda je njegova utroba

Njegov projekat „Samoodrživi grad“ izabran je u velikoj konkurenciji da predstavlja Srbiju u Koreji u u septembru ove godine. Biće izložen uz još 39 radova, odabranih od 1.440 prispelih na konkurs iz celog sveta. U intervjuu za Danas Danilo Dangubić govori o svom projektu, o arhitekturi kod nas i u svetu, ali i o trenutnoj situaciji na ovom polju u našem glavnom gradu.

* Dobili ste poziv na Bijenale u Seulu čiji je slogan „Održivi grad“. Sa kakvim ste se projektom predstavili?

– Projekat predstavlja studiju potencijala, načina da grad iskoristi podzemni prostor, ne samo za infrastrukturu, i na taj način postane funkcionalniji i komforniji za život. Pošli smo od projekta tunela koji grad Beograd trenutno razvija, a koji treba da poveže dunavsku i savsku obalu i rastereti saobraćaj koji ide kroz grad. To će, inače, biti prvi tunel u gradu na sedam brda. Tunel prolazi ispod Botaničke bašte, Palmotićeve ulice, škole „Drinka Pavlović“, ispod Bezistana, Terazijske česme i Terazijske terase sve do Ekonomskog fakulteta i na određen način predstavlja presek i retrospektivu onoga što je Stari grad u Beogradu. Naš projekat sagledava ovaj tunel neotuđivo od delova grada ispod kojih prolazi. Kreirali smo katalog mogućih urbanih modela kojima se arhitektonski i infrastrukturno ovaj tunel može povezati sa površinom, odnosno kako bi se parkovi, škole, trgovi i zgrade povezali sa ovom novom ‘podzemnom’ ulicom.

* Kako je došlo do tog poziva?

– Prošle godine smo učestvovali na velikom internacionalnom konkursu za Bijenale u Seulu na koji se prijavilo više od 1.400 učesnika iz celog sveta. Naš projekat je izabran među 40 onih koji na najprogresivniji način sagledavaju budućnost razvoja gradova. Nakon toga usledio je poziv direktora bijenala, čuvenog francuskog arhitekte Dominika Peroa. Od tog trenutka blisko sarađujemo radeći uporedo na projektu, samoj izložbi, kao i knjizi „Data Book“, koja će biti objavljena tokom leta.

* Studirali ste i radili u inostranstvu, upoznati se sa svetskim kretanjima u arhitekturi, kako se naše mlade arhitekte uklapaju u svetske trendove?

– Duboko verujem u mlade kolege i rad sa njima predstavlja okosnicu rada u studiju Danilo Dangubic Architects. Odmah nakon studija sam predavao u Londonu na AA (Architectural Association) i taj pristup se prelio i na rad u studiju. Dvadesetak mladih arhitekata trenutno radi na aktuelnim projektima u studiju i oni su deo tima koji radi na projektu za Bijenale u Seulu, što ukazuje da postoji potencijal i kapacitet koji može da proizvede arhitekturu na najvišem nivou.

* U jednom od intervjua ste rekli da Beograd treba da iskoristi svoje podzemlje i da je ono sjajan resurs za nove prostore?

– Beograd izlazi na dve reke a ujedno je uzdignut na sedam brda. Biti blizu vode, a biti uzdignut, je odlična propozicija Beograda. Upravo u tim brdima se nalazi utroba Beograda koju su Beograđani koristili u prethodnim vremenima da se sakriju od napada, da uskladište robu i namirnice, da održavaju koncerte i čuvaju sarkofage iz 3. veka n.e. Ali nikada taj kapacitet nije sistematizovan kroz urbanizam i planiranje grada. To vidim kao ključni potencijal za razvoj savremenog Beograda, kompaktnog i funkcionalnog grada.

* Vaša arhitektura je i „enviroment friendly“. Koliko mislite da je upravo sklad sa prirodnim okruženjem važan?

– Arhitektura je jedna od prvih struka koja je još sedamdesetih godina prošlog veka usvojila koncept samoodrživosti i očuvanja prirode u svoj modus operandi. Danas, kada su očuvanje prirode i klimatske promene tema izbora i međunarodnih sporazuma vodećih zemalja sveta, najbolje ukazuje koliko je arhitektura ispred sadašnjeg trenutka i koliko može da ponudi čovečanstvu. Arhitektura je u službi čoveka i njegove dobrobiti i kao takva ne može da prenebregne potrebu čoveka za saživotom sa prirodom.

* Kako gledate na trenutni, prema mišljenju mnogih, urbanistički haos u Beogradu i na, kako navode, ruženje istorijskog jezgra grada kroz neplansko i loše renoviranje urbanih celina kao što je Trg republike ili postavljanje spomenika Stefanu Nemanji ispred zgrade Železničke stanice?

– Imam problem za formulacijom urbanistički haos. Jer urbanistički haos nastaje tamo gde nema urbanizma kao oblika plana. Beograd ima urbanizam haosa u najpozitivnijem smislu. Za 100 godina je imao četiri rušenja, četiri obnove i tri oskudna perioda urbanističkog zaceljenja. Urbanizam u Beogradu je na izvestan način kontrateža destrukciji koja je pogađala grad. Urbanizam je prespora kategorija da bi ste ga detektovali u vremenu njegovog nastanka. Za jedan urbanistički projekt potrebne su decenije da bi se razvio i vi uočili njegove prednosti i mane. Dva projekta koja pominjete ne spadaju u kategoriju urbanizma, već rekonstrukcije parternog uređenja i samo sa tog aspekta se mogu posmatrati. Te dve prostorne celine nisu promenile namenu, već samo materijalno oblikovanje. Naime, asfalt i betonske ploče su zamenjene prirodnim kamenom, što verujem da je bolji materijal za tu namenu. Iz nekih drugih razloga ovi projekti su svedeni na dnevnopolitičke teme, ali ja njihov arhitektonski i urbanistički kapacitet kao i svoju struku nerado vidim u tom kontekstu.

* Kako vidite budućnost srpske arhitekture?

– Vidim veliku šansu za arhitekturu u Srbiji. Svaki objekat koji se gradi je iskorišćena ili neiskorišćena šansa za arhitekturu. Danas se mnogo gradi u Srbiji, i to je dobro za našu struku. Nažalost, veoma mali broj objekata koji se izgradi nosi u sebi arhitekturu. Tu vidim veliki prostor i šansu za arhitekte u Srbiji.

* Osim priprema za Seul, na kojim projektima još radite?

– Trenutno imamo nekoliko projekata u fazi realizacije, kao i u fazi samog projektovanja. U pitanju su stambeni i poslovni objekti, kao i jedan hotel. Osim projekata za poznate investitore vrlo rado učestvujemo na domaćim i internacionalnim konkursima.

O sagovorniku

Danilo Dangubić se školovao u inostranstvu. U Americi je na Drury univerzitetu završio osnovne studije arhitekture, a u Londonu je diplomirao na Architectural Association, najstarijoj nezavisnoj školi arhitekture u Velikoj Britaniji i jednoj od najprestižnijih i najkonkurentnijih na svetu, gde je i predavao posle završenih studija.