Foto: Zoran Lazarević Laki/Arsenal festLed je probijen. Znate da je ovo prvi festival u Evropi, posle godinu i po dana?
Vi ste zamorčići u eksperimentu – reči su Ace Seltika iz Ortodoks Kelta, kojima je u nedelju pred svitanje završen ovogodišnji Arsenal fest.
Na festivalu u kragujevačkom Kneževom arsenalu nastupilo je preko 50 izvođača iz zemlje i inostranstva. Sem u znaku preventivnih mera od pandemije ovogodišnji Arsenal fest protekao je i u znaku pokojnog Mikice Zdravkovića (jednog od osnivača festivala i basiste bendova ČBS i Vesele osamdesete), koji je preminuo od kovida prošle godine.
Festival je po zamisli organizatora trebao da bude bezbedna zona od kovida, pa je za ulazak, uz kartu, bio neophodan neki od činova imunizacije: vakcinacija, preležana korona ili test ne stariji od 72 sata.
Iako su testiranja mogla da se obave na mnogoborojnim punktovima u gradu, mnogi su to ostavili za poslednji momenat, pa je kao zmija vijugao red ljudi koji su čekali na ulaznoj kapiji.
Na kapijama se u kante i velike crne kese ne bacaju osveženja koja su posetioci želeli da „prošvercuju“ već su sada to štapići za uzimanje briseva i ostali antigensko-brzotestovni „gedžeti“.
Nova realnost, normalnost, nenormalnost. Organizatori kažu da je samo tog, prvog festivalskog dana testirano preko dve hiljade „arsenaldžija“ i da niko nije bio kovid pozitivan.
Maske niko ne nosi, nisu „maskirani“ ni brojni uposlenici Arsenala a što se (takođe brojnih) medijskih poslanika tiče, pa može se reći da su fotografi i snimatelji epidemiološki najsavesniji deo branše.
U masi se zdravi, grli, ljubi… Ljudi su se uželeli svega: muzike, provoda i pre svega kontakta. Promine po neka maska ali više kao modni detalj (crtež iskeženih zuba) nego prava preventiva.
Bilo je puno na Arsenalu u „Zastavinoj bašti“ ali nikad ovoliko. Gužva je tolika da ne može da se priđe prilazu za Garden. Mala scena – veliki fanovi.
Bjesovi i kragujevački KBO po oceni stručne publike „ubiše i odvališe“.
Zbog mase koja je napunila Garden jedan broj fotoreportera ostade zarobljen pored bine i ne stiže na vreme za početak Bajage na Mejn stejdžu.
U masi (po podacima organizatora prve večeri je bilo 7.000 ljudi) i ekipa Bugara iz Ćustendila (mi to mesto kroz istoriju zovemo Velbužd), koja kaže nije propustila ni jedan Arsenal od početka.
Začuđeni su preventivnim merama („nije to kod njih tako seriozno“). Neki od njih su iskoristili priliku da se vakcinišu.
Gde li će se revakcinisati? Na Egzitu, Bir festu?
Pred drugo veče opet oluja.
Nebo ne popušta, ali se ne da ni Arsenal.
Što se mlađe populacije tiče oni su se od svih ponuđenih imunizacija opredelili za brze testove i to samo što su morali, da bi ušli.
Generalno njihov stav je „zabole ih za koronu“ sa festivalom i bez njega.
Niko se nije vakcinisao.
Kod kuće ih plaše vakcinom a ne koronom.
Njihovi roditelji, čak i oni koji su morali (zbog posla) da se vakcinišu posebno „upozoravaju potomke“ da se nikako i nikad ne vakcinišu.
Taj roditeljski savet je jedan od retkih koji su omladinci zdušno prihvatili.
Druge večeri još više (po proceni organizatora 8.000 posetilaca).
Da ima više ljudi vidljivo je i na oko.
Na Glavnoj sceni Hladno pivo, a gužva je tolika da ne možeš da se okreneš.
Frontmen Mile Kekin ne krije oduševljenje što posle „godinu i po grozomorne tišine konačno sviraju pred živim ljudima“ i onima „koji skaču pred binom a ne ispred kompjutera“.
Svima su nedostajali osmesi i svirke.
Te druge večeri gužva je tolika da je zakrčena glavna „festivalska arterija“, ulica u Arsenalu koja vodi od velike do male scene.
Treće, završne večeri, zbog Ingvijevog nastupa osetnije prisustvo metalaca.
Na sve strane oznake: WASP-a, Mejdena, Metalike, Di Si Ja, Skorpionsa, Snejkova, Slejera i Slešera… Bugari (oni iz Ćustendila) pak su Borini fanovi i na Arsenalu su u kompletnoj Čorbinoj ikonografiji.
Kod metalaca javi se po neka maska, ali onako stidljivo.
Srećem hevi metal dame sa maskama na kojima su ukrašene lobanje i zmajevi – ikonografija ili preventiva – možda oba.
Bora i Riblja Čorba u svom emotivnom nastupu, prvom posle odlaska basiste Miše Aleksića provedoše oduševljenu publiku kroz potpuri svojih staro-novih hitova.
Festivaldžije iskreno oduševljene. Grunu i najveća zvezda ovogodišnjeg Arsenala – Ingvi Malmsten.
Fanovi povadiše švedske barjake i zastave.
– Dobro veče Srbijo! Dobro veče Kragujevac! Ingvi je posle 40 godina u Kragujevcu! Hajdemo ruke gore – na tečnom srpskom ispali klavijaturista benda (govori dobro ko da prenosi Pesmu Evrovizije iz Švedske) i Ingvi prisutne provoza maestralno i virtuozno kroj svoj repertoar: hitove, klasiku i druge klasike („Dim na vodi“).
Za kraj nastupiše Kelti sa Acinom duhovitom opaskom da se „zahvaljuje svim predgrupama koje su nastupile pre njih a od kojih je jedna potegla čak iz Švedske“.
Na kraju zaključujemo da je festivalski eksperiment u potpunosti uspeo.
Nadajmo se da će i „pacijent“ preteći. Ne znamo da li je onima na di-džej stejdžu neko javio da se Arsenal završio. Ne bi me začudilo da još uvek đuskaju uz tehno zvuke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
