Art terapija kao društveni aktivizam

Rezultat tog izopštavanja je i formiranje veoma problematičnih uverenja kod opšte populacije o tome ko su i kakvi su korisnici i kako treba postupati sa njima. Zbog toga se javlja potreba za drugačijim vidom rada i pružanja podrške korisnicima, sa jedne strane i za informisanjem i razbijanjem predrasuda kod opšte populacije sa druge strane – kažu organizatori izložbe “Ka drugom – umetnost nevidljivih” UG Patrija.

Izložba se otvara danas u Uličnoj galeriji, a nastala je kao rezultat istoimenog projekta odobrenog na Javnom konkursu Fondacije 2021 u okviru projekta „Umetnici. Sad!“, čiji je nosilac UG “Patrija”.

Autori radova su osobe sa izazovima u psihosocijalnom funkcionisanju, većinom korisnici psihijatrijskih usluga koji su odlučili da budu anonimni. Autorka projekta i koncepta izložbe je Aleksandra Mirimanov.

U realizaciji projekta su učestvovale i psihološkinje, volonterke UG “Patrija”: Jovana Ćojder, Vojana Obradović, Anja Žujović i Jovana Zorić, dok se Klub Kompas, koji postoji u okviru UG Patrija, zasniva na programu podrške osobama sa poteškoćama u psihosocijalnom funkcionisanju kroz njihovo osnaživanje za što aktivniji i samostalniji život u zajednici.

Cilj izložbe je upoznavanje publike kako sa ličnim tako i strukturnim problemima sa kojima se ova višestruko marginalizovana grupa svakodnevno suočava, a koji doprinose održavanju osetljivih grupa na margini i njihovoj dodatnoj stigmatizaciji.

– Publika će imati priliku da vidi likovne radove i pročita lične priče osoba sa iskustvom psihijatrijskog lečenja koje su nastale na osam art terapijskih radionica realizovanih u kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara. Korisnici su kroz tekst i likovni izraz preneli njima važne poruke o proživljenim iskustvima koji su prethodili hospitalizaciji kao i o samom iskustvu hospitalizacije – pojašnjavaju organizatori i dodaju da je ideja projekta bila da odgovori na obe potrebe kroz art terapijske radionice i interaktivnu izložbu.

Kako kažu, publika će, čitajući tekstove autora i autorki radova, lakše uvideti da su uzroci problema mentalnog zdravlja vezani i za društvene okolnosti u kojima živimo.

– Bolne priče iz detinjstva su često povezane sa slabim socioekonomskim statusom porodice ili sa roditeljskim nekompetencijama. Na taj način se otvara pitanje društvene i sistemske odgovornosti. Kako sistem konstruiše društvene predrasude koji doprinose održavanju osetljivih grupa na margini i njihovoj dodatnoj stigmatizaciji – navode iz organizacije i dodaju da je namera izložbe da pomogne publici da razume da među korisnicima psihijatrijskih usluga ima osoba sa različitim intelektualnim kapacitetima, nivoom obrazovanja, različitih generacija, rodnih identiteta, fizičkih mogućnosti, da ima pripadnika i niže i srednje klase.

– Ako na korisnike gledamo iz nejasne perspektive da su svi slični, ludaci, propušta se prilika da se sagledaju specifični problemi pojedinaca i da se odgovori na njihove različite potrebe – ukazuju organizatori izložbe kojima bio cilj da korisnicima pomognu da se kroz art terapijski proces lakše otvore kako bi kroz tekst i likovni izraz preneli njima važne poruke.

– Prenoseći poruke ranjivih grupa van okvira zatvorenog prostora, otvara se pitanje da li art terapija može da poprimi oblik društvenog aktivizma – ukazuju oni.