Arundati Roj: Fikcija kao način da se osmisli svet

Njenim knjigama koje „seku“ posred grudi svojom direktnošću, snagom, ali neposrednim lakim pripovedanjem o najčudovišnijim ljudskim sudbinama i najdelikatnijim porodičnim tajnama, večeras u beogradskom SKC-u, biće tema prvog ovogodišnjeg, a 35. po redu Laguninog književnog kluba.

Laguna je tokom 2017. objavila oba romana ove poznate indijske književnice, koja se između dve knjige ogledala na filmu, u esejistici i kao borac za ljudska prava. U stvaralaštvu Arundati Roj govoriće: prevodilac Maja Trifunović, urednik u Laguni Jasmina Radojičić i književni kritičari Aleksandra Đuričić i Jelena Lalatović.

Suzana Arundati Roj rođena je 1961. u Šilongu, u indijskoj državi Megaleja, u mešovitom braku između sirijske hrišćanke i bengalskog hinduiste. Studirala je arhitekturu u Nju Delhiju i neko vreme bavila se urbanizmom, a oprobala se i na filmu kao glumica i scenarista. Imala je 35 godina, kad je objavila svoj prvi roman „Bog malih stvari“, na kome je radila četiri godine i koji je do izdavača stigao zahvaljujući indijskom piscu i esejisti Pankaju Mišri.

Iako je, kako mnogi primećuju, ova polubiografska duboko ljubavna priča o indijskoj porodici koja propada zbog tragedija i skandala jedna od retkih knjiga čiju su „briljantnu poetiku istovremeno prepoznali književna kritika i čitalačka publika“, Arundati Roj u literaturu nisu zadržali ni najprestižnija nagrada za književno delo napisano na engleskom jeziku, niti tiraž osam miliona prodatih knjiga na 42 jezika.

Rešila je da se pozabavi stvarnim svetom i suprotstavi siromaštvu, gladi, nepravdi i smrti, indijskom programu nuklearnog naoružanja, američkoj intervenciju u Iraku, NATO bombardovanju SR Jugoslavije, okupaciji Avganistana… U Moskvi se 2015. sastala sa Edvardom Snoudenom, a u znak protesta što indijska vlast energičnije ne reaguje na brutalno linčovanje i usmrćivanje sugrađana drugih veroispovesti, vratila je najvišu nacionalnu nagradu Indijske akademije… Sad se u književni život vraća sa novim romanom o Indiji, za koji svi koji su ga pročitali tvrde da ga je vredelo čekati 20 godina.

„Kad sam napisala knjigu ‘Bogovi malih stvari’, levica je bila jako ljuta na mene jer kritikujem komuniste. Esej o nuklearnim bombama razbesneo je desnicu. Kad sam napisala o brani, rekli su da sam strani agent ili špijun CIA. Ali, sad kad sam kritikovala američku vladu, više ne znaju ko sam! Možda sam letonski špijun… Pošto nisam povezana ni sa jednom institucijom niti ideologijom, ljudi ne mogu da me uklope u svoje šeme“, pisala Arundati Roj o sebi u vreme političkog aktivizma.

Prošlog leta po objavljivanju „Ministarstva neizmerne sreće“ izjavila je za londonski Gardijan da za nju „ništa nije veće od fikcije i da je to suština njenog bića, jer je ona pripovedač“. To je za nju jedini način „na koji može da osmisli svet“.

– Svi misle da živim sama, ali greše. Svi moji likovi žive sa mnom. Tu su sa mnom čim zatvorim vrata – rekla je Arundati Roj, nakon što je među čitaoce stigao njen drugi roman u kome iza beskrajnih čudesa i ekscentričnosti leži solidarnost kao književni i politički kredo ove indijske zvezde.