Dvostruki oskarovac Ašgar Farhadi stigao u Beograd: Kultni iranski filmski autor večeras prima nagradu Festa „Beogradski pobednik“

Ašgar Farhadi je i najslavniji gost ovogodišnjeg Festa, koji je u svojim prethodnim izdanjima prikazivao njegova dela, a veliki mag svetskog filma, i jedan od najangažovanijih, koji u svojim pričama uvek otvara društveni i politički kontekst i sudbine ljudi sa margine, stigao je u Beograd sinoć, zajedno sa svojom porodicom i psom. Prvi put je boravio u Srbiji 2014, kada je bio gost festivala Kustendorf.

„U istoriji kinematografije postoje mnoge drame u kojima se ne osećaju stvarni ljudski životi, i filmovi koji su veoma realistični ali nemaju dramu. U svojim filmovima pokušavam da spojim te dve stvari zajedno. U kinematografiji se drame dešavaju u malim stvarima koje se čine nevažnim. Kao i u životu, male greške prave krize i velike drame“, govorio je Farhadi.

„Pokretnim slikama“ je bio očaran još kao tinejdžer, a obrazovanje u filmskom stvaralaštvu započeo je pridruživanjem Omladinskom filmskom društvu u Esfahanu 1986, gde je snimao kratke 8-milimetarske i 16-milimetarske filmove. Diplomirao je dramsku umetnost na Univerzitetu u Teheranu 1998, nekoliko godina kasnije je i magistrirao pozorišnu režiju, a svoju završnu tezu posvetio je Haroldu Pinteru, engleskom piscu, scenaristi, reditelju i političkom aktivisti.

Ašgar Farhadi je kao reditelj debitovao filmom „Ples u prašini” (Raghs dar Ghobar), koji je 2003. nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, i od tada niže nagrade za skoro sve filmove koje je snimo. Prema mišljenju svetskih kritičara, njegovi scenariji su duboke sociološke, psihološke i filozofske studije problema koji su univerzalni u društvu, a njegovi filmovi su stekli priznanje zbog fokusa na ljudsku situaciju i pripovedanja intimnih i izazovnih priča o porodičnim sukobima.

Ašgar Farhadi osvojio je prestižne nagrade za gotovo sve filmove

I njegov naredni film „Predivan grad“ (Shahr-e ziba)iz 2004. nagrađen je na fesitivalu u Varšavi, a 2006. „Vatrometom u sredu“ (Chaharshanbe-soori) osvojio je nagradu Zlatni Hugo na festivalu u Čikagu. Film „O Eli“ (Darbareye Elly, 2009) koji je filmski kritičar Dejvid Bordvel nazvao remek-delom, doneo mu je Srebrnog medveda za najbolju režiju na 59. Berlinalu i nagrade za najbolji film na Trajbeka filmskom festivalu.

Prvog Oskara za najbolji film na stranom jeziku Farhadi je osvojio 2011. sa dramom „Razvod“ (Jodaeiye Nader az Simin), a pre toga za ovo ostvarenje ovenčan je Zlatnim medvedom u Berlinu, Zlatnim globusom, prestižnom francuskom nagradom Cezar i još pedesetak svetskih priznanja.

Film „Prošlost“ (Le passé, 2013) osvojio je nagradu za najbolju glumicu u Kanu, dok je „Trgovački putnik“ (Forooshande, 2016) Farhadiju doneo drugog Oskara za najbolji film na stranom jeziku, što ga čini jednim od nekoliko reditelja u čitavom svetu koji su dva puta osvojili najpopularniju filmsku nagradu.

„Muslimanska zabrana“ Donalda Trampa i oskarovcu

U filmskoj istoriji zabeležen je i skandal da zbog takozvane „muslimanske zabrane“ koju je 2016. uveo tadašnji američki predsednik Donald Tramp, Ašgar Farhadi nije mogao da prisustvuje ceremoniji dodele 89. Oskara u Los Anđelesu, upravo kada je trebalo da ga primi drugi put u karijeri.

Njegovo naredno ostvarenje, ljubavno-porodična-socijalna drama „Svi znaju“ (Todos lo saben), koju je Farhadi napisao za slavni glumački i bračni par Penelope Kruz – Havijer Bardem, i snimio je na španskom jeziku, otvorila je 71. Kanski festival, a mi smo je premijerno gledali na 47. Festu 2018.

Na našem 50, jubilarnom „festivalu festivala“ gledali smo i Farhadijev film „Heroj“ (Ghahreman, 2021), kojim je osvojio Gran pri žirija na 74. Kanskom festivalu.

„Ne verujem da postoje heroji u današnjem svetu. Ne u svakom pogledu. Mediji lako od ljudi čine heroje koji na društvenim mrežama žive nekoliko dana, ali to nisu pravi uzori na koje bismo mogli da se ugledamo. Često se događa da kada nam umru neki bliski ljudi da ih pretvaramo u heroje, jer više ne možemo da im zameramo. Pravih idola, nažalost, nema, zato smatram da nam ostaje da se trudimo da budemo heroji našoj porodici i bliskim prijateljima“, govorio je iranski oskarovac.

A šta je film danas, slavni Ašgar Farhadi, najveća zvezda koja će se večeras predstavitu publici 52. Festa, kaže:

„Filmske magije više nema kao nekada. Sada smo okruženi pokretnim slikama svakodnevno i ona se izgubila. Zato je moj izazov da publika uđe u bioskop, zaboravi da gleda film, već uskoči u drugi život“.