Velika je čast dobiti „Beogradskog pobednika“, i vrlo emotivno, pamtiću ovo veče: Ašgaru Farhadiju, dvostrukom oskarovcu, uručena nagrada Festa

– Velika je čast dobiti “Beogradskog pobednika” na Festu. Hvala vam na ovoj nagradi. Zaista je emotivno primiti je ovde, u ovom veličanstveom bioskopu, pred ovoliko ljudi. Pamtiću ovo veče – izjavio je najslavniji gost ovogodišnjeg Festa praćen oduševljenjem i burnim ovacijama publike.

Kultnom iranskom sineasti nagradu je svečano uručio Jugoslav Pantelić, umetnički direktor Festa, navodeću da je Farhadi pre dodele nagrade bio u prilici da studentima FDU-a održi masterklas, ali da ga očekuje i dodela nagrade Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke i prikazivanje njegovog filma „Sve o Eli“ u Jugoslovenskoj kinoteci, te druženje sa publikom.

Na njegovo pitanje da li je svestan da je i kod publike u Srbiji veoma omiljen, Farhadi je rekao:

– Istina je da sam se sreo sa mnogim studentima i imao veoma kvalitetne razgovore sa njima. I s obzirom na njihov talenat, mislim da film u ovom regionu ima ima svetlu budućnost, i da ćemo u budućnosti gledati kvalitetne filmove – izjavio je jedan od najnagrađivanijih autora u svetu.

Pantelić je naveo i da Farhadi priprema novi film.

– Završio sam „prvu ruku“ novog scenarija pre dve nedelje, sada se kreće u razradu rukopisa. To će biti moj prvi film na engleskom jeziku, ova priča će biti slične estetike kao moj prethodni film „Heroj“, koji ste ovde imali priliku da vidite na 50. festivalu. Još uvek je rano govoriti o sledećem filmu, ali se nadam da će biti prikazan kod vas već na sledećem Festu.

Umetnički direktor Festa otkrio je i da Ašgar Farhadi poznaje našu književnost, i da je s njim razgovarao i o tome da li bi možda snimao u našoj zemlji.

– Putem Jutjuba pogledao sam i pročitao dosta stvari o vašoj zemlji i kulturi. Čitao sam o vašoj književnosti, a san svakog reditelja je da dobije inspiraciju iz nekog književnog dela. Ovaj deo Evrope je veoma interesantan, tako da, ko zna, zašto što da ne. Prednost je što se kod vas krenulo u snimanje stranih koprodukcija koje dolaze u Srbiju, i to otvara vrata za svakoliku saradnju – istakao je Farhadi.

Na kraju, veliki mag „pokretnih slika“ najtoplije je preporučio publici film Džonatana Glejzera „Zona interesa“, koji je bio na programu odmah nakon ove ceremonije, ističući da je to jedan od najboljih ove godine, i da ga je i sam gledao dva puta.

Pre dodele nagrade publika Festa videla je kratki film o iranskom gostu i njegovom stvaralaštvu, a kako je naveo Pantelić, Farhadi se smatra jednim od najistaknutijih filmskih stvaralaca iranske i svetske kinematografije 21. veka. Fest je u svojim prethodnim izdanjima prikazivao dela velikog autora, jednog od najangažovanijih, koji u svojim pričama uvek otvara društveni i politički kontekst i sudbine ljudi sa margine.

Farhadi je prvi put bio u Srbiji 2014, kao gost festivala Kustendorf, a na Fest je stigao u sredu, u pratnji porodice čiji je član i njegov pas.

„Pokretnim slikama“ je bio očaran još kao tinejdžer, a obrazovanje u filmskom stvaralaštvu započeo je pridruživanjem Omladinskom filmskom društvu u Esfahanu 1986, gde je snimao kratke 8-milimetarske i 16-milimetarske filmove. Diplomirao je dramsku umetnost na Univerzitetu u Teheranu 1998, nekoliko godina kasnije je i magistrirao pozorišnu režiju, a svoju završnu tezu posvetio je Haroldu Pinteru, engleskom piscu, scenaristi, reditelju i političkom aktivisti.

Farhadi je kao reditelj debitovao filmom „Ples u prašini” (Raghs dar Ghobar), koji je 2003. nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, i od tada niže nagrade za skoro sve filmove koje je snimo. Prema mišljenju svetskih kritičara, njegovi scenariji su duboke sociološke, psihološke i filozofske studije problema koji su univerzalni u društvu, a njegovi filmovi su stekli priznanje zbog fokusa na ljudsku situaciju i pripovedanja intimnih i izazovnih priča o porodičnim sukobima.

I njegov naredni film „Predivan grad“ (Shahr-e ziba)iz 2004. nagrađen je na fesitivalu u Varšavi, a 2006. „Vatrometom u sredu“ (Chaharshanbe-soori) osvojio je nagradu Zlatni Hugo na festivalu u Čikagu. Film „O Eli“ (Darbareye Elly, 2009) koji je filmski kritičar Dejvid Bordvel nazvao remek-delom, doneo mu je Srebrnog medveda za najbolju režiju na 59. Berlinalu i nagrade za najbolji film na Trajbeka filmskom festivalu.

Prvog Oskara za najbolji film na stranom jeziku Farhadi je osvojio 2011. sa dramom „Razvod“ (Jodaeiye Nader az Simin), a pre toga za ovo ostvarenje ovenčan je Zlatnim medvedom u Berlinu, Zlatnim globusom i pretsižnom francuskom nagradom Cezar.

Film „Prošlost“ (Le passé, 2013) osvojio je nagradu za najbolju glumicu u Kanu, dok je „Trgovački putnik“ (Forooshande, 2016) Farhadiju doneo drugog Oskara za najbolji film na stranom jeziku, što ga čini jednim od nekoliko reditelja u čitavom svetu koji su dva puta osvojili najpopularniju filmsku nagradu.

„Muslimanska zabrana“ Donalda Trampa

U filmskoj istoriji zabeležen je i skandal da zbog takozvane „muslimanske zabrane“ koju je 2016. uveo tadašnji američki predsednik Donald Tramp, Ašgar Farhadi nije mogao da prisustvuje ceremoniji dodele 89. Oskara u Los Anđelesu, upravo kada je trebalo da ga primi drugi put u karijeri.

Njegovo naredno ostvarenje, ljubavno-porodična-socijalna drama „Svi znaju“ (Todos lo saben), koju je Farhadi napisao za slavni glumački i bračni par Penelope Kruz – Havijer Bardem, i snimio je na španskom jeziku, otvorila je 71. Kanski festival, a mi smo je premijerno gledali na 49. Festu.

Na našem 50, jubilarnom „festivalu festivala“ gledali smo i Farhadijev film „Heroj“ (Ghahreman, 2021), kojim je osvojio Gran pri žirija na 74. Kanskom festivalu.

„Ne verujem da postoje heroji u današnjem svetu. Ne u svakom pogledu. Mediji lako od ljudi čine heroje koji na društvenim mrežama žive nekoliko dana, ali to nisu pravi uzori na koje bismo mogli da se ugledamo. Često se događa da kada nam umru neki bliski ljudi da ih pretvaramo u heroje, jer više ne možemo da im zameramo. Pravih idola, nažalost, nema, zato smatram da nam ostaje da se trudimo da budemo heroji našoj porodici i bliskim prijateljima“, govorio je iranski oskarovac.

A šta je film danas, slavni Ašgar Farhadi, najveća zvezda koja se predstavila publici 52. Festa, kaže:

„Filmske magije više nema kao nekada. Sada smo okruženi pokretnim slikama svakodnevno i ona se izgubila. Zato je moj izazov da publika uđe u bioskop, zaboravi da gleda film, već uskoči u drugi život“.