Audio uređaji iz perioda kada smo bili svet

Ona je posvećena istoriji razvoja industrije audio uređaja i sistema na našim prostorima, od tridesetih godina dvadesetog veka pa sve do današnjih dana.

Pavlović je na otvaranju u dvorištu Muzeja podsetila na istorijat audio industrije i njen značaj, a potom su brojni posetioci obišli postavku unutar ovog zdanja, gde ih je na samom ulazu u galeriju dočeko stari drveni radio aparat – najpoznatiji posleratni prijemnik „Kosmaj 49“ sa koga je svirala muzika iz tog perioda.

Ona je pojasnila da su se u kratkom periodu ove mlade discipline odigrale mnoge tehnološke promene, koje su dovele do promene u shvatanjima estetike zvuka, a da je izložba nastala kao rezultat arheološkog istraživanja, iskopavanja i traganja za preživelim komadima koji svedoče o istoriji razvoja audio tehnike na našim prostorima.

– Kroz izložbu pratimo razvoj audio tehnologije kroz dva proizvodna pogona: Elektronske industrije u Nišu – industrijskog giganta iz sedamdesetih i osamdesetih, i proizvodnog lanca male firme Lola audio, koja je ostvarila neslućeno velike profesionalne domete i u nekom periodu ozvučenjem opremala većinu pozorišta i TV kuća – kazala je Pavlović.

Za nju je istorija razvoja audio industrije kod nas romantična priča o tome kako se jedna mala sredina uhvatila u koštac sa razvojem profesionalne opreme i postigla zavidan profesionalni nivo u tom domenu, zato što smo u tom periodu išli u korak sa svetom.

Tome je značajno doprinelo rano ustanovljavanje ove discipline na Beogradskom Univerzitetu.

– Svi nastavnici koji su se okupljali oko Laboratorije za akustiku, između ostalih i sam autor izložbe, profesor Mijić, profesionalno su negovali ovu oblast. Sa velikim entuzijazmom, hrabrošću koja se grana sa ludošću, oni su krenuli u tu avanturu da se bave profesionalnom audio opremom i ostvarili neslućeno velike domete – primetila je ona i dodala da su takođe u profesionalnom i ljudskom smislu uticali na mlade ljude da krenu put audio tehnike.

Prema njenim rečima, Mijić je ceo svoj radni vek posvetio negovanju struke i sve svoje ljudske i profesionalne kapacitete uložio u nju. Na tragu te njegove bezrezervne posvećenosti je i ova izložba, kojom on pokušava da otrgne od zaborava jednu sjajnu istoriju razvoja industrije kod nas.

Profesor Miomir Mijić za Danas objašnjava da se ideja o postavci izložbe pojavila na tragu nekih drugih izložbi, koje su postavljane u ovom Muzeju, a čiji je cilj bio da mladim generacijama pokažu da smo u nekom periodu, na ovom tlu, bili sinhroni sa svetom, u potpunom koraku sa razvojem tehnologije, a sa nekim stvarima možda čak i ispred.

– Sinula je ideja da i o audiju pokažemo da se ovde vrlo ozbiljno radilo, jer je današnja audio-tehnika, koju nazivam postmodernizam audio-tehnike (21. vek), u potpunosti otišla u digitalni domen. Kada kažete audio uređaj nove generacije to vezuju za računar, mobilni uređaj, slušalice, internet. Promenilo se vreme, promenila i tehnologija, danas se svi ti uređaji za masovnu upotrebu proizvode u Kini. A uređaji sa izložbe pokazuju kako smo nekada bili svet – podseća Mijić.

Kako kaže, izložba nosi „arheološki“ segment – jer je ona rezultat traganja. Neke stvari je profesor kupovao kao antikvitete, neke su „vadili iz štua“, ali, nažalost, dosta toga nije sačuvano. Ipak, oni će nastaviti da tragaju za uređajima jer je ovaj muzej mesto gde oni treba da se čuvaju.

Profesor kaže da su neke od eksponata na izložbi već imali u Laboratoriji za akustiku Elektrotehničkog fakulteta, gde su bile čuvane u magacinu, neke su poklanjane, neke vađene iz depoa muzeja koji sadrže veliko blago, neke je kupovao preko foruma, neke nalazio na otpadima, neke su sakupljane tako što su sticajem okolnosti „natrčavali na njih“, a kao primer daje izloženu miksetu nađenu u Trsteniku u Domu kulture, koga su posetili drugim povodom, inženjerskim.

– Ta mikseta je raritet jer je to jedna od prvih mikseta koje je Lola audio napravio. Instalirana je u Domu kulture i tamo je stajala u nekom budžaku. Ideja je da se neke stvari sa izložbe stave u Muzej pod zaštitu, jer predstavljaju istorijsko, industrijsko, kao i kulturno nasleđe – ističe Mijić.

Današnji zvuci nisu tačni već dopadljivi

S obzirom da se kod ljubitelja kvalitetnog zvuka često vraća u modu nabavka starije opreme, te je i vinil ponovo popularan, upitali smo profesora da uporedi kvalitet nekadašnje i današnje tehnologije, na šta on odgovara da je digitalno – analogno kompleksna tema.

– Savremeni, digitalni uređaji su kvalitetniji. Digitalna tehnologija otklanja sve mane i nedostatke analogne. NJen razvoj došao je do maksimuma i tu se šlajfuju poboljšanja, koja su minorna, dok digitalna tehnologija nema granica u poboljšanju. Pitanje je samo trenutka kada će sve to biti toliko dobro da više nećemo moći da primetimo. Sa te strane digitalno ima perspektivu. Digitalija je takođe uvela i demokratizaciju. Ona je omogućila dostupnije, jeftinije uređaje i šire korišćenje. To je u potpunosti promenilo odnos prema upotrebi, pa čak i promenu estetske paradigme. Ona je omogućila rad sa zvukom zahvaljujući računarima. Zvuk je postao alat širokog spektra umetnika, jer im je postao dostupan. Za vreme analogne tehnologije to nije bilo tako jednostavno. Analogna tehnologija je ostala za neke sladokusce, ali i to nije jednostavna priča, jer se audio tehnologija razvijala sa idejom da tačno, precizno prenese zvuk od izvora do slušaoca, i to je rešeno. Kada je taj cilj dostignut svet se okrenuo ka ideji da se zvuk dopadne. Ne da bude tačan, već dopadljiv. To je stvorilo brojne procesore i vi danas u stvari ne slušate realan zvuk, već zvuk koji je napravio neki umetnik – producent. I iza svega što slušate stoji estetski stav nekog umetnika, što relativizira priču o kvalitetu, jer mi ne znamo kako to zapravo treba da zvuči.