Izložba pozorišnih plakata dizajnera i umetnika Slavimira Stojanovića, koja je otvorena sinoć u Muzeju pozorišne umetnosti, predstavlja izbor od 20 grafičkih rešenja ovog autora nastalih u poslednjih deset godina. Izloženi su plakati različitih pozorišta za koja je Slavimir radio, a najdominantnije su kreacije posvećene Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za koje intezivno stvara poslednje tri godine. U toj grupi su plakati koje Slavimir, na neki način, izdvaja od ostalih i koji su ga, kako kaže, najviše nadahnuli. To su dizajn i ilustracija za predstave „Za sada nigde“ Ane Lasić i „Rođeni u YU“ Dina Mustafića.
„Moram da izdvojim priče sa kojima sam mogao lično da se identifikujem“, kaže on. „Plakat predstave „Za sada nigde“ likovno sam rešio tako da sam siguran da korespondira sa sadržajem – jednostavno, jasno, a uz to i nadahnjuje, što je najbolji osećaj za dizajnera. Isto je i sa komadom „Rođeni u YU“, s kojim sam se apsolutno povezao budući da imam taj jugoslovenski sentiment, pa mi je bilo lako da se identifikujem „, objašnjava Slavimir za kojeg rad na pozorišnim plakatima nije isti kao ostali.
„Pozorišni plakat je baš nešto što najviše volim da radim. Nažalost, on je veoma potcenjena vrsta grafičke umetnosti, posebno u poslednje vreme ovde kod nas gde se, najblaže rečeno, ne pridaje važnost vizuelnoj kulturi i vizuelnim komunikacijama na pravi način. Plakat mi jednostavno omogućava da istovremeno budem dizajner i ilustrator, a to je ono u čemu se ja osećam kako treba. Postoji takođe još jedna vrlo važna stvar za svakog autora, a to je da posao, ako je već naručen, radi za nešto što samo po sebi ima auru jer ga ona naknadno oslobađa i nadahnjuje da stvori vlastitu interpretaciju . Sve to zajedno onda bude još jače. To može samo pozorišni plakat“, ističe Stojanović.
Njegova izložba u Muzeju pozorišne umetnosti biće dostupna publici do sredine maja.
Emocionalni rebusi
Jedno od zapažanja u vezi sa grafičkim oblikovanjem pozorišnih plakata Slavimira Stojanovića daje i Gorčin Stojanović, reditelj i umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji kaže da su oni odraz vrhunskog dara i ogromne autorske moći lišene površne sujete. „Uostalom, dovoljno je videti zapanjena, ozarena, zamišljena lica posmatrača pred Jugoslovenskim dramskim pozorištem dok odgonetaju emocionalne rebuse Slavimirovih plakata“, primećuje Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
