Australijski film ima vrednost koje nema u Holivudu

                       p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }         Ostvarenje u režiji Keja Berija govori o mladom operativcu, koji je prinuđen na bekstvo kada, zbog njegove greške, nestane ceo njegov tim. On sklapa kockice istine iznova sastavljajući delove svoje nesrećne misije uz pomoć zvučnog snimka.

Lapalja, najpoznatiji po ulozi FBI agenta DŽeka Malouna u hit seriji „Bez traga“, za koju je nagrađen Zlatnim globusom, u svojoj karijeri jednako često je glumio junake sa obe strane zakona. Na početku karijere agent mu je savetovao da se otarasi australijskog akcenta i italijanskog prezimena kako bi se lakše probio. Akcenat je promenio, ali je prezime zadržao, zbog čega je kasnije izjavio da žali jer ga je to na neki način osudilo na uloge mafijaša. Zbog brodvejske predstave „Pogled sa mosta“ odbio je glavnu ulogu u seriji „Sopranovi“. Kasnije je izjavio da se ne kaje zbog svoje odluke jer je Gandolfini bio pravi izbor, dok je on za ulogu u komadu Artura Milera dobio Toni nagradu. Poslednjih godina često igra policajce i detektive u filmovima i TV serijama. Između ostalih ostvarenja, glumio je u „Betsinom venčanju“, „Klijentu“, „Biti najbolji“, TV seriji „Frejžer“.

Lapalja je istakao na konferenciji za novinare održanoj u petak u Sava centru rekao da pre snimanja filma „Novajlija“ nije dolazio u ovaj deo Evrope.

– Mnogo mi se dopao narod i zemlja. Bilo je drugačije nego što sam očekivao. Iznenadio sam se veoma pozitivno. Beograd mi se jako dopao. Ima prelepu arhitekturu ali i manje lepih delova grada. Ali tako je i u NJujorku gde živim. LJudi su vrlo ljubazni. Ali najviše me je iznenadila ekipa filma. Tehnički uslovi za snimanje su dobri, kao bili gde drugde u svetu – kazao je glumac. Lapalja koji je igrao i policajce i kriminalce kaže da je jedina razlika između tih likova u tome što jedan nosi značku. – Svaki lik ima svoj karakter. Vi uvek igrate čoveka, a ne zanimanje. Zanima vas ko je neko a ne čime se bavi. Ako igrate kriminalca, ne smete ga osuđivati, nego igrati iz njegove vizure, staviti se u njegovu poziciju – objašnjava glumac. On smatra da australijski film prolazi kroz cikluse. – Neko vreme su snimali dobre filmove, a sad već neko vreme nisu snimili ništa dobro. Ali i tamo je kao i ovde – nema novca. Morate biti snalažljivi kada snimate film, a to daje posebnu energiju koju nemaju veliki budžeti – kaže Lapalja i ističe da je problem australijskog filma što pokušava da liči na američki, zbog čega gubi svoju specifičnost. On kaže da želi da se vrati u svoju domovinu i da joj se oduži, iako je karijeru započeo u NJujorku. – Planiram da se vratim, ali neki ljudi to čine misleći da i ti filmovi moraju da im donesu isti novac kao i ostvarenja u Americi. To nije tako. To su filmovi koji imaju sadržaj i umetničku vrednost, čega nema u Holivudu – zaključio je Lapalja.

Najveći filmski festival u Srbiji završava se u nedelju. Na ceremoniji zatvaranja biće dodeljene nagrade za najbolje u Glavnoj takmičarskoj selekciji, programu Srpski film, kao i selekciji Granice. U Glavnom takmičarskom programu prikazano je 16 filmova iz 13 zemalja, a međunarodni petočlani žiri, kojim predsedava ruski reditelj Pavel Lungin, dodeliće nagrade Beogradski pobednik u kategorijama: najbolji film, najbolji scenario, najbolja režija, najbolja muška uloga, najbolja ženska uloga i najbolji debi, a biće dodeljena i nagrada žirija.

Ista priznanja biće uručena i u nacionalnoj selekciji, gde je prikazano 19 filmova, od kojih premijerno – „Vlažnost“, „Dobra žena“, „Otadžbina“, „Procep“, „Apofenija“, „Otvorena“ i „Paluba ispod Terazija“. Od ove godine Srpski film čine i ostvarenja čiji je manjinski koproducent Srbija, koji se takmiče za posebne nagrade za manjinske koprodukcije u tri kategorije – najbolji film, najbolja režija i najbolje glumačko ostvarenje. Biće dodeljena i nagrada „Nebojša Đukelić“, a najbolji film imaće i treća takmičarska selekcija – program Granice, koja prikazuje kontroverzna, subverzivna ostvarenja koja ispituju i pomeraju granice.

„Dipan“ i „Procep“ za kraj

Nakon ceremonije dodele priznanja biće prikazan film „Dipan“ za koji je francuski reditelj Žak Odijar dobio Zlatnu palmu u Kanu prošle godine. Poslednji film koji će biti prikazan u okviru 44. Festa biće „Procep“ u režiji Dejana Zečevića. U prvom srpskom naučno-fantastičnom filmu glavne uloge igraju Ken Fori, Katarina Čas i Dragana Mićanovića. Priču o agentima CIA, koji dolaze u Srbiju da pronađe američki špijunski satelit koji se srušio na njenoj teritoriji i da spasu šta se može spasiti od informacija, producirala je ekipa filmova „Mamula“ i „Zona mrtvih“.