Austrijancu je teško da uspe u svojoj zemlji

 LJubitelji ovog tvorca muzičke magije, poreklom iz Austrije, ali sada već izvesno vreme i izvrsno raspoloženog stanovnika vrele Španije, imaju sve razloge za ushićenje, jer je Parov Stelar, sudeći barem po ovom razgovoru, izuzetno radostan da činima muzike natera lepe beogradske dame da plešu nasmejane. Proverite obavezno kako to sve izgleda u Hali sportova Novi Beograd u subotu, 8. aprila, nešto iza devet uveče.

„Najpre sam uspeo kao grafički dizajner, radio sve moguće flajere za DJ party-je u svom rodnom gradu, naročito one techno, i tako sam polako postajao deo elektronske muzičke scene. Onda sam konačno sagledao situaciju izbliza: video sam disk-džokeja na delu – a on je stajao gore na podijumu, dobijao je besplatno piva, najzgodnije devojke su se vrtele oko njega, i bio je odlično plaćen! Prirodno sam zaključio da je to najbolji posao koji se može naći, a svakako najbolji za mene. I tako sam ušao u muzički svet“, kaže na početku razgovora za Dana Stelar.

Beč ima jednu od najboljih evropskih škola klupske elektronske muzike, iz koje su ponikli mnogobrojni uzbudljivi autori. Da li ste se, između ostalog, inspirisali radom nekog od njih?

– Ne baš – ne bih tako rekao. Pre svega, zato što je jako teško uspeti u svom selu, a Austrija je u stvari veoma mala zemlja – Austrijancu je teško da uspe u njoj. Drugi razlog jeste činjenica da je bečki krug DJ-eva i muzičara zapravo uvek bio jedan vrlo zatvoren krug. Ne zaboravite da sam ja došao iz malog mesta, van Beča, i da se nikad nisam identifikovao sa austrijskom klupskom muzikom. Naravno, uvek sam imao veliko poštovanje za sve što su, naročito, Kruder & Dorfmeister uradili na muzičkom planu, kao veoma originalni umetnici, ali sam ja lično želeo da uspem daleko van Austrije.

S obzirom da dolazite iz Linca, koji je tako blizu nekadašnje granice Zapada i Istoka, koliko su ideje iz različitih kulturnih miljea oblikovale vašu muziku?

– Svakako jesu, bilo je tu mnogo različitih uticaja. Ali – iskreno rečeno – uopšte nisam siguran da je Austrija baš mnogo dobro mesto da se tamo živi, žao mi je što to moram da kažem. Ja već godinama živim u Španiji, hahaha.

Kako ste došli do džez i sving zvuka i inkorporirali ih u svoju muziku?

– DŽez je uvek bio kul, bar za mene. NJega je nekako uvek bilo i na radiju, pa sam – dok su svi ostali slušali pop hitove trenutka – ja uvek birao radio- stanicu sa džez muzikom. Hteo sam da impresioniram ljude oko sebe, a naročito dame, kojima sam želeo da poručim kako nisam nikakav štreber, nego jedan otkačeni lik. Ali na stranu sve to, ja stvarno volim dobar džez. Što se svinga tiče, do njega sam došao kasnije – kao producent, često sam išao po buvljacima i kupovao starinske gramofonske ploče, dok sam u studiju radio svoju minimalističku elektronsku muziku za ples. I tako sam jednom našao taj stari vinil koji je bio ogreban, pa sam mogao samo deo pesme da iskoristim kao sempl koji se ponavljao. Bio je to deo jedne swing kompozicije, čija se repetitivnost idealno uklopila sa ritmom kog sam postavljao, to mi se veoma dopalo i tako sam krenuo da razvijam tu ideju.

Da li je na vas uticala francuska klupska elektronska muzika, pre svih St Germain, sa svojim semplovima iz džeza i bluza?

– Da, definitivno! Francuska scena je moj najveći uticaj, i ja sam i dalje zaljubljen u nju, od Air preko Daft Punk i Alexa Gophera do Justice… uostalom, za mene je to najsnažniji zvuk u Evropi: „french vibe“! Čak i ne marim mnogo šta se radi drugde, a sve ono što se kod njih radi – baš volim.

Semplovi u popularnoj muzici često znače priliku za neke mlade slušaoce da prvi put čuju neku drugačiju muziku. U vašim pesmama se često provlače glasovi starih bluz pevača i pevačica – na koji način vi birate koga ćete semplovati?

– Često kad radim muziku, osetim da na određenom mestu moram imati neki vokal. Onda se upuštam u duga istraživanja, tražeći odgovarajući sempl glasa. Obično je to neizvesno istraživanje i ne znam kako će se završiti, ali u tome je lepota. Recimo, tako sam naišao na vokal Lili Hardin – ona je izuzetan karakter: ne samo da je u svoje vreme bila slavna džez pevačica i pijanistkinja, nego je bukvalno izvukla Luja Armstronga iz NJu Orleansa i učinila ga nacionalno poznatom figurom… na kraju je bila i njegova supruga. Ona je tako potcenjena, danas malo ko zna za nju, a ja obožavam i njen glas i, posebno, emociju koju je ona prenosila. Jedna od mojih omiljenih umetnica svih vremena.

 Koji umetnici vas inspirišu u 2017?

– Uglavnom su to stariji umetnici – veoma sam srećan što se Jamiroquai pojavljuje sa novim albumom upravo ove godine. On radi nešto drugačije od ovog što ja radim, dolazi iz drugačijeg zaleđa, ali me njegova muzika veoma inspiriše. Osim toga, danas postoji ogroman broj uzbudljivih mladih producenata, jer je servis ‘spotify’ omogućio brzu razmenu muzičkih ideja i njihovu promociju, svakome ko radi nešto zanimljivo. Problem je što nikako ne uspevaš da zapamtiš imena autora, nego samo pesmu. Ove nedelje otkriješ jednu sjajnu pesmu, a sledeće se već pojavila druga… to sad ide svetlosnom brzinom. Ono što mi trenutno najviše nedostaje jeste umetnik sa profilom, sa ličnošću.

Šta možemo očekivati na vašem koncertu u Beogradu, kakvu vrstu izvođenja muzike sa vašeg najnovijeg albuma?

– Naš koncertni nastup donosi mnogo novih pesama, kao i mnogo novih vizuelnih sastojaka, na LED ekranu i u vidu svetlosnih efekata nove generacije. Naš cilj jeste da ljude oslobodimo briga bar za trenutak i pošaljemo ih kući nasmejane. Drugim rečima, pokušaćemo da donesemo malo Las Vegasa u Beograd!

Neobično umetničko ime

U proteklih više od deset godina, stalno sam izmišljao priče kako sam izabrao to ime i šta ono znači, ali – najiskrenije – više se ne sećam. Osim toga, moram da prekinem da izmišljam priče kako je ono nastalo, jer sam jednom rekao nekoj novinarki kako sam do imena došao kad sam se našao u banci u toku pljačke, pa sam se smirivao sedeći na podu kao privremeni talac i birao što čudnije ime za nastavak svoje umetničke karijere. Kada je to izašlo u novinama, počeli su da me zovu razni moji rođaci, bliži i dalji, kao i prijatelji, svi užasnuti što su tek sad saznali da sam bio izložen velikoj opasnosti usred oružane pljačke banke… Tako sam shvatio da je bolje da ništa više da ne izmišljam – priseća se Stelar kako je došlo do njegovog neobičnog umetničkog imena.

Čarlston i sving kao danas rave’]

Pogledajte kako su izgledale prve zabave sa ‘čarlston’ i ‘sving’ muzikom iz dvadesetih i tridesetih – totalno neobuzdano za ono doba – to su bile njihove „rave“ žurke! Uvek sam mislio da – ukoliko se nešto od energije te stare muzike može dopremiti ljudima uz moderne bitove – to je sjajna stvar i onda to treba uraditi.