U okviru državnog programa obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, u Viminacijumu će 18. maja biti svečano otvorena izložba Narodnog muzeja Srbije „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 – Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije“, uz prisustvo predsednika Republike Srbije Tomislav Nikolić i visokih zvaničnika Vlade. Tom prilikom biće izvedena i opera „Aida“ Đuzepe Verdija u interpretaciji ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je svoju premijeru imala 10. aprila u ovoj kući.
Na izložbi Narodnog muzeja Srbije biće predstavljeno 180 artefakata nulte kulturne vrednosti, otkrivenih na prostoru današnje Srbije. Ovi arheološki nalazi predstavljaju autentična svedočanstva o vladavini Konstantina Velikog, Milanskom ediktu, počecima hrišćanstva na tlu Srbije i periodu kada je područje naše zemlje bilo od posebne važnosti za Rimsko carstvo.
– Deset muzeja, računajući i Narodni muzej u Beogradu, predstaviće svoje najbolje primerke. Kroz taj materijal smo želeli da damo jedan uvod u Konstantinovo doba. Počinjemo od krize trećeg veka Rimskog carstva, nastavljamo sa dobom tetrarhije i potom od 306. godine pratimo Konstantina Velikog, koga je, kao što je poznato, vojska u Jorku, nakon smrti njegovog oca, Konstancija Hlora, 306. god. proglasila za cara. Potom pratimo njegov put i razvoj kroz najbolje predmete sa naše teritorije, a ono što želimo da predstavimo kao primarno je, jedno od vodećih svetskih rariteta, glava Konstantina Velikog, za koju se pretpostavlja da je predstavljala deo konjaničke statue tog vladara, a otkrivena je 1900. godine u Nišu. Takođe, predstavićemo jedan od izuzetnih nalaza krajem 19. veka, otkriven u selu Kusadak kod Mladenovca. Reč je o kameji, na kojoj je prikazan Konstantin Veliki koji jaše konja, pogleda uprtog u visine. To je čuvena poza iz doba njegovog najvećeg uspona, kojom je želeo da pokaže svu svoju veličinu i moć. Posetioci će moći da vide i set zlatnog nakita, otkrivenog u Šarkamenu kod Negotina, materijal sa Gamzigrada, vojničke šlemove izvanredne izrade i još mnogo toga – najavila je direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković.
Nakon izložbe posvećene caru Konstantinu ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu izvešće čuvenu Verdijevu operu „Aida“ u amfiteatru u Viminacijumu u režiji Ognjana Draganova, člana „Državne opera Ruse“ iz Bugarske. Dirigent „Aide“ biće Ivan Kožuharov, a Aidu će igrati prvakinja opera Narodnog pozorišta Jasmina Trumbetaš Petrović. Uloga egipatske princeze Amneris pripala je Jeleni Vlahović, a specijalni gost iz Italije, Anile Frančesko, tumačiće ulogu Radamesa, egipatskog vojskovođe.
Do tada amfiteatar u Viminacijumu biće rekonstruisan.
– U ovoj prvobitnoj fazi do 18. maja ćemo rekonstruisati četvrtinu rimskog amfiteatra, oko 1.500 mesta, a posle toga ćemo nastaviti s daljim istraživanjima i oblaganje amfiteatra sa sedištima. Tako ćemo napravili jednu vrstu balkanske arene na kojoj će se održavati različite svečanosti – najavio je direktor Arheološkog parka Viminacijum Miodrag Korać.
Postavka Narodnog muzeja u Rimskoj vili u Viminacijumu biće otvorena za javnost do 18. juna, nakon čega se premešta u Narodni muzej Srbije, u kome će posetiocima biti dostupna od 2. jula do 9. septembra. Svečano otvaranje ove izložbe u Nišu najavljeno je za 19. septembar.
Unikatni predmeti
– U Viminacijumu je za šest godina podignut Arheološki park. Tokom istraživanja iskopano je oko 14.000 grobova, u kojima je nađeno nekoliko hiljada predmeta, od kojih je čak hiljadu od zlata. Pronađeno je više desetina svetskih unikata nulte kategorije, kao i veliki broj zanimljivih stvari i prostorija, među kojima je i one u kojoj su boravili gladijatori. Tu su i unikatne skulpture od žada i veliki broj rimskih lampi – kazao je Miodrag Korać i dodao da će nakon 18. maja biti izloženi predmeti koji su do sada pronađeni u toku istraživanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
