– U Tuzli je otvorena izložba radova poznatog vajara iz Beograda Živorada Ciglića Cigle i premijerno prikazan dokumentarni film Jusufa Jaganjca „Tu pored nas“, čiji je glavni junak ovaj umetnik.
Povod je jedna od prvih Ciglićevih skulptura „Kapitel ili Stara Tuzla“ iz 1962. koji se nalazi se u tuzlanskom memorijalnom kompleksu „Slana Banja“. Autor je posle 55 godina nedavno posetio Tuzlu i popravio oštećenja na skulpturi u okviru tamošnjeg gradskog plana za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa.
– Izbegavao sam da pravim spomenike političarima. Više su me privlačile opšte i istorijske teme. Za spomenik u Tuzli, koji sam počeo da radim 1961. rešio sam da se bavim prošlošću ovog grada, koja je uglavnom bila određena eksploatacijom soli. Odlučio sam se za četiri reljefa – četiri priče koje sam povezao nekom vrstom kapitela. Kao dekorativni element za tu skulptoralnu celinu izabrao ovnovu glavu ne sluteći šta će se desiti na ovim prostorima. Spomenik je sačuvan i proglašen za kulturno dobro grada Tuzle. Interesantno je da su me pronašli posle više od pola veka i zamolili da popravim oštećenja, što sam i uradio pred otvaranje moje izložbe u tuzlanskom Narodnom pozorištu u okviru festivala kulture – kaže za Danas Živorad Ciglić.
On je rođen 1931. u Skobalju kod Lajkovca. Vajarstvo učio u Splitu, a studije završio na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Tokom 65 godina umetničkog rada stvorio je više od 2.000 skulptura u različitim materijalima i pedesetak spomenika i fontana. Radovi mu se nalaze širom bivše SFR Jugoslavije, kao i u galerijama i privatnim zbirkama po svetu. Priredio je više od stotinu samostalnih izložbi, piše prozu, objavio je knjige „Kolubarske gagrice“, „Drveni ratnik“. U Tuzli je od 1960. do 1962. živeo je i radio kao nastavnik likovnog vaspitanja u osnovnoj školi.
NJegov tuzlanski Kapitel od livenog kamena ima motive u tehnici bareljefa, koji govore o eksploataciju soli kroz različite istorijske periode – u praistoriji, rimskom dobu, srednjem veku i pod osmanskom vlašću. Ciglić je početkom oktobra posetio Tuzlu da bi popravio oštećenja na spomeniku, za koja u tamošnjem Zavodu za zaštitu i korišćenje kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa kažu da su „nastala zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i starosti“. Restauracija spomenika radiće se u nekoliko faza, a dokumentarni film govori o „neuobičajenom primeru da se posle pola veka od stvaranja autor vraća svom delu i restaurira ga“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
