Autor „Kratke istorije bezmalo svačega“ prestaje da piše

Brajson je zavredeo jedanaest počasnih doktorata. Od 1998. prodao je deset miliona knjiga, a zaradio je više od 81 milion funti sterlinga, preveden je na 30 jezika, među kojima je i srpski. Njegov srpski izdavač je Laguna, a većinu objavljenih naslova na srpski je preveo Goran Skrobonja.

– Niko me nije uopšte pritiskao. Rešio sam da se povučem. Prvi put posle nekoliko decenija čitam iz zadovoljstva, a ne zbog posla i u tome zaista uživam. Imamo samo jedan život, a hoću da radim stvari koje ranije zbog posla i putovanja nisam stigao da radim. Između ostalog, želim da više vremena provedem sa svojim unucima, rekao je Brajson u intervjuu Tajms radiju. Intervju je vodio Stig Abel, do pre nekoliko meseci urednik jednog od najuticajnijih britanskih književnih časopisa TLS.

Bil Brajson i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju neku vrstu ‘tajne veze“.

Rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao Sintiju, koja će mu postati supruga, te je rešio da se tu i skrasi.

Pisao putopisne članke upravo za Tajms, ali i i Indipendent.

Do 1995. Brajson je živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Američke Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.

Prva Brajsonova knjiga bio urnebesni putopis The Lost Continent („Izgubljeni kontinent“), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods („Šetnja po šumi“), I’m a Stranger Here Myself („I ja sam ovde stranac“), The Mother Tongue („Maternji jezik“) i Bill Bryson’s African Diary („Afrički dnevnik Bila Brajsona“). Pored duhovitog putopisa „Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi“, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything („Kratka istorija bezmalo svačega“). Za „Kratku istoriju bezmalo svačega“ dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke, kao i nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.

Među ovdašnjim čitaocima Bil Brajson ima mnogo vernih fanova.

– Stil pisanja Bila Brajsona nama jako leži zato što ima tu duhovitu crtu u sebi. Proslavio se pisanjem putopisa, a onda je krenuo da istražuje neke druge teme i postao je izuzetno zanimljiv. Bio je, da tako kažem, propagator znanja o najrazličitijim oblastima o kojima mislimo da znamo sve, a kad uzmemo da čitamo neku od njegovih knjiga, shvatimo da o tome znamo veoma malo. Napisao je odličan prikaz istorije američkog engleskog kroz knjigu Made in America. Napisao je vrlo pitku i popularnu istoriju nauke – kaže za Danas književnik Goran Skrobonja, koji je i prevodilac većine Brajsonovih knjiga na srpski.

Brajsonovom povlačenju Tajms je posvetio i dirljiv i gospodski  napisan redakcijski komentar koji se završava ovim rečima: „Brajson se tako pridružio odabranom i cenjenom klubu autora među kojima su Filip Rot, En Tajler i odnedavno Li Čajld, koji su jednostavno odlučili da su rekli sve što su imali da kažu mislivši da je bolje da se sklone sa scene i tako drugima pruže priliku da zablistaju. Kad god bude želeo da se vrati pisanju, ovde u ovim novinama gde je objavljivao svoju prozu pre mnogo decenija, Brajson će biti više nego dobrodošao da to i učini.“ Inače, Tajms ove godine obeležava 235 godina neprekidnog izlaženja.