Autorka serije „Traganje za blagom sa Betani Hjuz“: Videli smo uživo Tutankamonovu babu

Postala je prva žena autor i voditelj jedne emisije ovog tipa, a u toj misiji ne samo što je istrajala u godinama koje su usledile već je ljubiteljima antičke istorije, prema kojoj gaji veliku strast, podarila skoro 40 nagrađivanih dokumentaraca vodeći nas na neverovatna putovanja od Troje, preko Atine, Pomepeja, Rima i Aleksandrije, duž drevnog i moćnog Nila sve do kolevke egipatske civilizacije skrivene na obalama Asuana.

Nil i pustinja, svako na svoj način, podarili su život Egiptu u koji je Hjuzova decenijama zaljubljena kao pravi ženski Indijana Džons, ali isti ti izvori života drevnih faraona danas čuvaju njihove najveće tajne.

Upravo zbog toga otkriveno je samo 30 odsto onoga što su drevni Egipćani pronašli.

U svojoj misiji, Betani nastavlja tragovima prošlosti, te u šest epizoda emisije „Traganje za blagom sa Betani Hjuz“, koju gledamo u aprilu na kanalu Viasat History, istražuje tajne Mediterana – njegova ostrva, ali i ono što kriju morske dubine.

Zanimljivo je da je emisija nastala u jeku pandemije virusa korona, a najveće otkriće jeste palata Aleksandra Velikog u Grčkoj. Ipak, pre nego što zađemo u prošlost sveta, Betani Hjuz nas je u ekskluzivnom razgovoru za Danas povela na početak svoje karijere i otkrila nam – kako se oseća kao prva žena koja se bavila dokumentarnim radom na televiziji.

– Iskreno, nisam ni primetila kad se to sve dešavalo. Meni je to bio samo naporan posao. Bila sam zadubljena u istraživanja. Ovakve emisije zahtevaju godine pripreme, da bi gledaoci na kraju te sate i sate provedene na lokalitetima i nad knjigama, objedinjene u nekoliko jednočasovnih epizoda. Ali, sa ove distance, kad razmišljam o tome, moj pogled seže daleko kroz istoriju i poslednji put kad sam videla pravu jednakost između muškaraca i žena, to je bilo pre 3.500 godina. Kao da je napredak napravio jaz između muškaraca i žena, ili su tokom istorije muškarci bili ti koji su po nekom nepisanom pravilu moći jačeg imali više prava na luksuz koji nam je on doneo – ističe Betani, naglasivši da se velike promene u položaju žena primećuju od 2000. godine, kada je i ona započela svoju karijeru.

– Sada ima mnogo žena istoričara koje su voditelji na televiziji. To je dobra stvar. Nekad je teško biti pionir u nečemu, ali baš mi je drago što sam donekle ja probila put drugima.

* U vašoj branši, vi ste na neki način legenda i primer drugim ženama. A ko je žena o kojoj biste voleli da snimite emisiju, a koju smatrate istorijski presudnom za razvoj civilizacije?

– Zapravo, već sam je snimila. To je dokumentarac posvećen kraljici Hatšepsut. To je za mene bio i ostao jedan od najboljih dokumentaraca na kom sam radila. Zbog te serije proveli smo neko vreme u hramu Hatšepsut, a onda sam se popela iznad hrama u pećinu gde se nalaze izuzetni crteži na kojima ona vodi ljubav s nekim. Čini mi se da sam upravo kroz te crteže, pored svih knjiga i spisa koje sam pročitala o njoj u stvari doživela Hatšepsut kao običnu ženu. Zašla sam iza kulisa njene moći i otkrila ko je ona bila iza titule faraona. Podjednako inspirativna za mene je i Teodora, vizantijska carica, koja je takođe imala vrlo živopisan život.

* Sada nas vodite u nove istraživačke pohode. Otkrivate nam tajne Mediterana. Kako uspevate da napravite selekciju onoga što ste otkrili i odaberete priče koje ćete predstaviti gledaocima?

– Kada pokušavate da prikažete novo istraživanje, veoma je važno to što je potpuno novo, i da na neki način nanovo ispisuje istoriju, ali dodaje elemente i celokupnoj slici naše kulture ili civilizacije. Kroz priče o faraonima, moćnicima i dvorovima punim zlata, mi prikazujemo istoriju odozdo ka samom vrhu. Polazimo od toga da se vidi kako je bilo običnom narodu. LJudima koji su zapravo izgradili piramide i napravili grobnice i koji su oslikali zidove. Bilo je to ispisivanje novih priča i istorije, ali i vraćanje zapostavljenih ljudi u istoriju, običnih muškaraca i žena. Ja mnogo podržavam žene, tako da u priči ima mnogo ženskih likova.

* Kada govorimo o Egiptu, napisano je mnogo knjiga, snimljeno je mnogo filmova. Postoji li strah da svojim delom nećete svetu podariti ništa novo?

– Ne, nisam nikada brinula zbog toga jer sam znala da ćemo prikazati mnogo novih otkrića. Kada smo bili u hramu u Kom Ombu, iskopan je neverovatan novi kameni spomenik jednog od najmoćnijih ljudi na Zemlji. Hiljadama godina je bio sakriven i iskopan je baš kad smo mi bili tamo. Otvorili smo kovčeg Tutankamonove babe. I videli smo uživo Tutankamonovu babu. Išla sam u još neiskopan grob, i morala sam da puzim kroz tunel pljačkaša i nije bilo kiseonika. Tako da mislim da ima mnogo novih stvari, a ljude Egipat neprestano oduševljava, zbog čega znam da će svaka emisija o Egiptu uvek biti nova i zanimljiva.

* Tokom svojih putovanja kroz prošlost, videli ste Egipat od pre 5.000 godina, kao i ovaj moderni. Šta se nije promenilo tokom tih pet milenijuma?

– Nil i dalje sve objedinjuje. Kad sam putovala niz reku, svi su mi želeli dobrodošlicu, pozivali me na doručak, a mornari su se dovikivali s obale na obalu kao pre pet hiljada godina. Steknete utisak kakvu dinamiku reka unosi i kako ona ujedinjuje egipatski narod. To se nije promenilo, kao ni gostoprimstvo. A bila sam tamo i na skupljanju urmi. Urme su zapravo bile neka vrsta superhrane stare egipatske civilizacije, bez nje ne bi bilo civilizacije, jer čudesno je kod urmi to što možete da ih skladištite. Čak i kad nastupi period gladi, uvek imate zalihe urmi. Bilo je izuzetno naći se tamo u doba ubiranja urmi i zamisliti kako se to odvijalo na isti način čak 5.000 godina.

* Postoji li jedan trenutak sa vašeg veličanstvenog putovanja kroz istoriju koji nikada nećete zaboraviti?

– Uh, ima ih toliko… Nije lako odabrati samo jedan. Naravno, uvek birate onaj najstrašniji i najopasniji. Bilo je to u Egiptu. Sišli smo u neistraženu grobnicu. Bilo je vrlo opasno. Nivo kiseonika je bio veoma nizak, bilo je neverovatno… Gotovo 100 odsto vlažnosti. Pomislila sam da ću umreti, ali od te misli fascinantnije mi je bilo što sam u jednom takvom trenutku rekla sebi: „Ako umrem u egipatskom grobu, to uopšte nije loše mesto za umiranje.“ Tada sam i sama shvatila koliko zaista volim ono čime se bavim, da bih umrla za to.

* U kom trenutku ste osetili pravu moć tog drevnog carstva? Šta je ostavilo najjači utisak na vas?

– Mislim da je to bilo kad sam zapravo shvatila masivnost Egipta. Putovali smo Nilom od Mediteranskog mora pravo do oboda Sudana i tada čovek shvati koliko je to ogromno carstvo. Doživeli smo mnogo izuzetnih trenutaka tokom putovanja, i velike piramide u Gizi, i neverovatni hram u Kom Ombu. Tim putovanjem niz Nil stvarno smo upili sve najbolje trenutke stare egipatske kulture. Sama reka me je navela da to uvidim. Tokom snimanja doživela sam mnogo sjajnih trenutaka. Bilo je neverovatno otvoriti kovčeg i ugledati mumiju Tutankamonove babe. Ležala je unutra, s tom njenom prelepom crvenkastom kosom. I istraživanje novih grobova koje niko pre nije otvorio.

* Koja su čuda Egipta veća? Ona koja su načinili faraoni i drugi smrtnici ili ona prirodna?

– I jedna i druga podjednako fasciniraju. Reka je omogućila civilizaciji da se razvije. Sama činjenica da imate tu neverovatnu plodnu traku koja se pruža kroz pustinju… to je izrodilo egipatsku kulturu i podarilo joj snagu i energiju. Ali očigledno ne možete da ne budete opčinjeni Velikom piramidom. Koliko god puta da odem tamo, naprosto me zapanji njena dinamika i ambicija ljudi koji su je podigli. Kad putujete kroz stari Egipat, shvatite da stari Egipćani ništa nisu radili polovično. Sve je bilo grandiozno i „preterano“. Baš kao i sam Egipat.