Autorski film u slavu Dostojevskog: Kritika čistog uma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Povezati „Kritiku čistog uma“ sa Dostojevskim je principski pogrešno! Hobs je primetio da „svet nama konačni smisao niti svrhu…živimo u besmislenom, haotičnom, nepravednom i apsurdnom svetu. Ideali – istine, dobra, mira, pravde, sreće – nisu ništa drugo do naše dosetke (invencije) – projektovanje naših želja i potreba – na besmislenu, mehanički determinisanu materiju. Potreba nam je neka struktura smisla koja bi nas zaštitila od ovog razornog nihilizma i učinila našu orjentaciju u svetu i buduću egzisteciju podnošljivom“. Potrebo nam je ono što se tradicionalno zove smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Dostojevski i Kant se skoro u svemu bitno razlikuju – zajedničko im je samo jedno – „idealizm“ – obojica su verovala da postoji nešto više, savršenije od onoga što sada postoji; nisu se obazirali na Hjumovo upozorenje da su sve „norme i vrednosti proizvoljne“. Našu orjentaciju i identitet Dostojevski, nasuprot Kantu, vezuje za „povratak veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani su tu odavno shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije. Ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija.