Autsajderi koji pokušavaju da prežive u "normalnom" svetu

Reditelj filmova „Alisa u zemlji čuda“, „Čarli i fabrika čokolade“, „Betmen“, „Edvard Makazoruki“, donosi novu neobičnu priču koja prati šesnaestogodišnjeg DŽejkoba čiji život teče potpuno mirno sve do strašne smrti njegovog dede, koja se dogodila pod sumnjivim okolnostima. DŽejkobu do ruku dospeva tajanstveno pismo koje ga odvodi na velško ostrvo i do doma gospođice Peregrin za čudnovatu decu. Dok DŽejkob istražuje napuštene sobe i hodnike u razrušenoj kući, postaje mu jasno da ta deca nisu bila samo čudnovata, već da su možda i opasna. Možda su s razlogom bila izolovana na napuštenome ostrvu i, koliko god to delovalo neverovatno, možda su nekako još uvek živa. Ulogu gospođice Peregrin tumači Eva Gren, a u ostalim ulogama pojavljuju se Semjuel L. DŽekson, Asa Vaterfild, DŽudi Denč…

Slavni reditelj znao je da je našao svoj novi projekat istog trenutka kada je uzeo u ruke knjigu Ransoma Rigsa o tajanstvenom i napuštenom ostrvu.

„Ne znam da li sam prvo video knjigu u knjižarama ili mi je neko poslao. Nisam prethodno znao ništa o njoj. Bila je za mene pravo osveženje verovatno baš zbog toga. Bila je pravo otkriće, jer nisam reagovao na nešto što je NJujork tajms pisao o njoj nego na ono šta sam pročitao u samoj knjizi. Nije bilo nikakvih uticaja sa strane. Bio je to čist odnos prema knjizi“, kaže Barton.
Za njega je ovo bila klasična priča o autsajderima koji pokušavaju da prežive u „normalnom“ svetu. Osobine koje imaju njegovi junaci, posebno su mu se dopale, ali ne kao superheroji koji pokušavaju da spasu svet, već kao deca koja prihvataju to što jesu, i zbog toga misle da mogu na neki način da reše neki problem.

Kako dodaje, on ne traži ovakve likove, već oni uvek nađu njega. „To je nešto sa čime mogu da se identifikujem. Ovi junaci su mi bliski. Oduvek su me privlačili čudni junaci, zato što se tako osećate u određenom trenutku u svom životu. Čak i kada steknete prijatelje, razgovarate s ljudima, postanete popularni i uspešni, takva osećanja ostaju zauvek u vašem životu. Mislim da me zato privlači ta vrsta priča. Osim toga, jako volim kada pričam priču koja ima mnogo misterije u sebi“, napominje Barton.
On sam se u svom detinjstvu, kako kaže, osećao kao da je Bendžamin Baton.

„Pričao sam sa drugom decom na taj način. Kada sam bio mlad, imao sam utisak da imam 80 godina, a mislim da sam upravo jutros napunio 13. Zato više poštujem decu. Roditelji se stalno plaše da li je nešto prestrašno za njih, ali deca sama znaju šta su njihove granice“, napominje Barton.
Ipak, kako kaže, ovaj film je prilično bezbedan.

„Ali ja nisam prava osoba koja bi trebalo da kaže da li je ovaj film previše mračan. Od početka karijere imao sam problem s tim. ‘Betmen’ je bio previše mračan, a danas izgleda kao da gledate klizanje. ‘Noćna mora pre Božića’ je isto tako bio previše mračan, ali danas imate trogodišnju decu koja pevaju pesmice iz tog animiranog filma, koji se dopada čak i njihovim kućnim ljubimcima. Za mene ništa od toga nije bilo previše mračno. Naravno da ima nekih elemenata jeze“, ističe reditelj.
Na pitanje zašto je važno da deca gledaju film „Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu“, on objašnjava da su bajke pre svojih filmskih adaptacija bile strašne priče.

„Bile su slikovite, groteskne, sa majkama koje jedu svoju decu. Ja sam nekada verovao i verujem u to i danas, da kada si nov u životu, da ti je tada sve apstraktno. To su strašne slike, ali ti na taj način obrađuješ nešto što još uvek intelektualno ne razumeš. Mislim da je to moć takvih priča. One nisu stvarne, ali one pomažu da shvatite sve one psihološke stvari koje vam se događaju u životu. Apstrakcija je zato jako važna. Ono što može biti jezivo pokušao sam da pomešam sa humorom, pa te stvari nisu tu samo da bi izgledale još čudnije, nego da bi jednoj osobi bilo lakše da ih shvati i prihvati“, zaključuje Barton.

Film „Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu“ od danas je na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.
20th Century Fox